кра́так
кратак
Лема
кратак
Варијанте
кра̏так
Извор
том 3, стр. 35, редослед 17
- 1.а.
(одр. кра̂ткӣ и кра̀ткӣ; комп. кра̏ћӣ) невелик, мален по дужини; супр. дуг(ачак).
— обасја уске, кратке петељке зрацима из своје свјећице.
То је био кратак и пун човек.
- 1.б.
мањи по дужини него што треба: капут је сувише кратак.
- 2.а.
невелик у времену, који не траје дуго.
— Настаде кратка тишина.
Погледа је кратким погледом.
Они врше кратак обилазак лоrора.
- 2.б.
који по трајању није довољан, који не траје; колико треба.
— Дах постаје кратак.
Имам кратко дисање и не волим гунгулу.
- 2.в.
који се изриче с мало речи.
— Тацит ме је научио да будем ... кратак.
- 3.
фиг. слаб, који је мале снаге, јачине, мале вредности.
— Врућина ми!
— говори, а глас; јој кратак.
Тако кратак доказ могосмо ... и сами створити.
памет слаба, мала памет; ~ галоп, ~ кас један од начина на који коњ при јахању трчи; кратки данци, а дуги конаци нар. времеје кратко, а много још треба учинити; кратки позив врло хитно, без одлагања. — Ето посла жандарма са »кратким позивом« и на њему превучене три црвене штрикле. Нуш.; кратких рукава (остати, вратити се и сл.) без успеха (остати, вратити се и сл.); кратки су коме рукави (руке) слаб је, нема моћи. — Кратки су вам рукави да дохакате једном Пајдаковићу. Срем.; кратки спој ел. прекид довода електричне струје изазван каквим кваром; ~ везање нарочита врста кажњавања осуђеника. — Управник је ... осуђеника казнио кратким везањем. Чол.; лажи су краткиХ ногу, у лажи су кратке ноге лаж се брзо открије; на кратку руку (живети) лакомислено, од данас до сутра (живети). — Он позивао на части, давао собете и живио ... штоно се каже — на кратку руку. О-А.; пре кратког времена недавно; у кратким (најкраћим) цртама (речима) с мало речи, сажето, кратко. — У кратким цртама сам настојао приказати правни живот Хрватског заrорја. Мј. 1936; у најкраћем рокV, времену (учинити што) врло брзо, што пр̏е.
Фразе
бити краћи за главу бити убијен; бити ~ а) изражавати се с мало речи; б) брзо и одлучно поступати; в) немати довољно моћи да се нешто уради или изврши. — Да јој је ... ваљао, не би га ни оставила. Кратак је он ... да је скрши. Рад. Д.; бити кратка вида а) бити кратковидан; б) фиг. који је ограничене интелигенције. — Живот није истргано повјесмо, како се чини оку нашем кратка вида. Андр. И.; бити кратког века трајати, живети мало времена; бити с ким на краткој нози бити с ким завађен; дуги данци, а кратки уломци нар. кажсе се кад у пролеће настану дужи дани, а храна је на измаку; краћи (најкраћи) крај извући, извлачити в. уз крај (изр.); ~ поступак, кратким поступком, по кратком поступку а) с мало речи, без дугог размишљања, одлучно. — Немилосрдно, кратким поступком свршавао је Павле што је наумио. Ћос. Д.; б) правн. начин рада у судском поступку; кратким путем брзо, без суђења. — Бунтовници су били повешани кратким путем. Јевт.; ~ лопта спорт. један од начина играња лоптом у стоном тенису̀;
Изворни текст (OCR)
кра́так и кра̏так, -тка, -тко (одр. кра̂ткӣ и кра̀ткӣ; комп. кра̏ћӣ) 1. а. невелик, мален по дужини; супр. дуг(ачак). — обасја уске, кратке петељке зрацима из своје свјећице. Наз. То је био кратак и пун човек. Андр. И. б. мањи по дужини него што треба: капут је сувише кратак. 2. а. невелик у времену, који не траје дуго. — Настаде кратка тишина. Шапч. Погледа је кратким погледом. Новак. Они врше кратак обилазак лоrора. Ђон. б. који по трајању није довољан, који не траје; колико треба. — Дах постаје кратак. Леск. Ј. Имам кратко дисање и не волим гунгулу. Кнеж. Л в. који се изриче с мало речи. — Тацит ме је научио да будем ... кратак. Каш. 3. фиг. слаб, који је мале снаге, јачине, мале вредности. — Врућина ми! — говори, а глас; јој кратак. Станк. Тако кратак доказ могосмо ... и сами створити. Ков. А.