Одредница

кра́тити

несврштом 3, стр. 36

кра́тити

кратити

Стална адреса

Лема

кратити

Извор

том 3, стр. 36, редослед 7

  1. 1.а.

    чинити кратким или краћим, скраћивати, смањивати.

    — Црте показују докле треба кратити бочне гранчице.
    Тод.
    Туга ... живот крати.
    Јакш. Ђ.
    Угодни разговор ... крати пут. Дед.
  2. 1.б.

    резати, сећи на комаде.

    — Чује се само како у селу неко крати дрва.
    Сиј.
    Сутрадан пуче глас селом да је неко ноћу Пишту искасапио ... Кратио га вала ка гламњУ, па наслагао парчад меса и одела ка̑ да је дрва цепао. Рад.
  3. 1.в.

    (реч) означавати почетним словом или почетним и заоњим словом или једним делом реч, скраћивати (нпр. м = метар, др = доктор, аугм. = аугментатив, итд.)

    нпр. — на примераугм. — аугментативитд. — и тако даље
  4. 2.

    не допуштати да се нешто ради, забрањивати; спречавати развитак чега, ускраћивати.

    — Што је била женско, кратили су јој мноштво ствари.
    Шимун.
    Са стабла се секу кржљави изданци што храсту хујање и слободу крате.
    Стан.

Фразе

~ (дуго) време (доса ду) а) (коме) забављати кога чим. — Кратио нам дуго вријеме кумпар Лука. Наз.; б) (чиме, у чему) забављати се чим. — Пан је кратио време у лову. Моск.; ~ једра пом. смањивати површину једара (кад је прејак ветар); не кратим разг. не противим се.

Пододреднице

~ се

1. постајати кратак или краћи; смањивати се у количини, трајању, величини, обиму, скраћивати се. — осећао је како му крв наседа испод коже ... и то тако нагло да му се од тога крати дах. Андр. И. Он је осећао да му се дани крате. Вес. 2. клонити се чега, уздржавати се, устезати се од чега, избегавати суделовање у чему. — Расла је и напетост ... јер су се кршћани кратили да искажу божанско поштовање царевој особи. Пов. 1

постајати кратак или краћи; смањивати се у количини, трајању, величини, обиму, скраћивати се.клонити се чега, уздржавати се, устезати се од чега, избегавати суделовање у чему.
Изворни текст (OCR)
кра́тити, кра̑тӣм несврш. 1. а. чинити кратким или краћим, скраћивати, смањивати. — Црте показују докле треба кратити бочне гранчице. Тод. Туга ... живот крати. Јакш. Ђ. Угодни разговор ... крати пут. Дед. В. б. резати, сећи на комаде. — Чује се само како у селу неко крати дрва. Сиј. Сутрадан пуче глас селом да је неко ноћу Пишту искасапио ... Кратио га вала ка гламњУ, па наслагао парчад меса и одела ка̑ да је дрва цепао. Рад. Д. в. (реч) означавати почетним словом или почетним и заоњим словом или једним делом реч, скраћивати (нпр. м = метар, др = доктор, аугм. = аугментатив, итд.) 2. не допуштати да се нешто ради, забрањивати; спречавати развитак чега, ускраћивати. — Што је била женско, кратили су јој мноштво ствари. Шимун. Са стабла се секу кржљави изданци што храсту хујање и слободу крате. Стан.