Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кра̀ча̄ње

стом 3, стр. 39

кра̀ча̄ње

крачање

Стална адреса

Лема

крачање

Извор

том 3, стр. 39, редослед 19

  1. —

    гл. им. од крачати кра̀чати!, -а̄м несврш. в. краћати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — Сунце слази, и дан нагло крача.
    Макс.
    Она камен-мора ... дан му бијели крача. Наз. кра̀чати?, -а̄м несврш. покр. корачати.
    — Што крајина врача да преко ње турски коњ не крача?
    Март.
Изворни текст (OCR)
кра̀ча̄ње с гл. им. од крачати. кра̀чати!, -а̄м несврш. в. краћати. — Сунце слази, и дан нагло крача. Макс. Она камен-мора ... дан му бијели крача. Наз. кра̀чати?, -а̄м несврш. покр. корачати. — Што крајина врача да преко ње турски коњ не крача? Март.