Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кра̀јишнӣк

мтом 3, стр. 28

кра̀јишнӣк

крајишник

Лема

крајишник

Извор

том 3, стр. 28, редослед 8

  1. —

    човек који живи у крајини (1), граничар; човек из Војне крајине.

    history
    ист. — историјски, историја
    — Отац му је био имућан сељак крајишник, па хтио под сву душу сина ... погосподити. Коз. Ј. Турци су насељавали рају да им земљу обрађује, пунећи и своја погранична утврђења српским крајишницима.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
кра̀јишнӣк м човек који живи у крајини (1), граничар; ист. човек из Војне крајине. — Отац му је био имућан сељак крајишник, па хтио под сву душу сина ... погосподити. Коз. Ј. Турци су насељавали рају да им земљу обрађује, пунећи и своја погранична утврђења српским крајишницима. Петр. В.