кра̑јнӣ
крајни
Лема
крајни
Извор
том 3, стр. 28, редослед 12
- 1.
= крајњи 1. који је на крају, који је последњи у реду, низу чега или последњи са стране.
— Ни крајна црта прибрежнога мора није стална.
ТVкао га је до крајне малаксалости своје одморне снаrе.
- 2.
врло јак, велик, изузетан, изванредан, необичан.
— У блиским селима, а нарочито у залеђу, владала је крајна заосталост.
Заборавим да сам жив, да свуда видим само срећу и доброту крајну.
Изворни текст (OCR)
кра̑јнӣ, -а̄, -о̄ = крајњи 1. који је на крају, који је последњи у реду, низу чега или последњи са стране. — Ни крајна црта прибрежнога мора није стална. Мј. 1926. ТVкао га је до крајне малаксалости своје одморне снаrе. Вас. 2. врло јак, велик, изузетан, изванредан, необичан. — У блиским селима, а нарочито у залеђу, владала је крајна заосталост. Барац. Заборавим да сам жив, да свуда видим само срећу и доброту крајну. Рак.