Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кра̑јње̄

прилтом 3, стр. 28

кра̑јње̄

крајње

Лема

крајње

Извор

том 3, стр. 28, редослед 15

  1. —

    у највећој мери, преко мере, изузетно, неоично, потпуно, сасвим.

    — Сви они знаду ... да би било крајње лудо дирнути у тога човјека. Цар Е. Положај је био крајње заоштрен. Креш. Ненаду би крајње непријатно.
    Ћос. Б.
Изворни текст (OCR)
кра̑јње̄ прил. у највећој мери, преко мере, изузетно, неоично, потпуно, сасвим. — Сви они знаду ... да би било крајње лудо дирнути у тога човјека. Цар Е. Положај је био крајње заоштрен. Креш. Ненаду би крајње непријатно. Ћос. Б.