кра̑ј

— Дете отрча до краја стазе.

Био је привезан о крај дуге мотке.

Задигне крајеве од хабита и задене их за појас.

— Селе се дивље гуске у топлији крај.

Били су очарани љепотом природе и романтиком краја.

Имао је кућу у мирном крају на три улице. Петр.

— Насред пода спрата у нашем стану раствара се широка дворана на четири краја, а У сваком крају врата.

Он крену са ... свијећњаком на један крај куће.

— Талас дигну барку, примакну је крају.

И машу рупцима с краја и с пароброда.

Хвали море, држ се краја! Н. посл.

— Дан се клони својем крају.

Увијек су исто питали; хоће ли рату бити скоро крај.

— Да се старцу приближио крај, у то Аљоша не сумњаше.

Заузме ли нашу њиву и село народ другог језика, завичају нашем је крај.

извући а) при деоби добити бољи, вреднији део; б) врло лоше проћи. — Ако те туже, не бој се, извући ће они дебљи крај. Мул.; дебљи ~ окренути применити оштра или оштрија средства. — Кад неће лепим, окренућемо и ми дебљи крај. Нуш.; где, куд би ми (нам) био крај мој (наш) положај био би кудикамо бољи. — Да сам ја ... био на солунском фронту и изгубио руку, где би ми данас био крај! Бар.; ићи, долазити крају нестајати. — Већ су и крумпири ишли крају. Бен.; ићи до краја не одступати од нечега; ићи до крајњих последица; иде конац крај у неминовно се нешто завршава; изаћи на ~ с ким савладати, победити кога. — Окупатори нису успјели изићи на крај с партизанским одредима. Тито; излазити на ~ (с чим) доводити у склад материјалне издатке. — ОВде и није тако скупо. Може лепо да се излази на крај. Дом.; из првоrа краја, с првога краја, у први крај у почетку, у први час. — Из првоrа се краја ... нећкала. Креш.; крај ! узв. готово! свршено̏ је! нема више говора! — Немој ти ту мени ваздан, ја хоћу да се делим па крај! Вес.; крајем ува слушати непажљиво, расејано слушати; кад крај крају дође, на крају (концу) крајева, на крају конца, накрај краја, накрај крајева при самом коначном резултату, свршетку чега; на крај у света негде врло далеко; наш ~, родни ~ завичај; на све краје у свим правцима, на свим странама. — Радило се у кући на све краје. Шен.; неће ти се знати потпуно ће те нестати, пропашћеш. — И без тога ти се за неколико година неће знати крај — одговори му тврдо он. Бар.; ни на крај памети (није, не па Да ми неш1то ) ни помислио нисам. — Јело ми не бијаше ни на крај памети. Јурк.; од краја до конца (казати, испричати, рећи) потпуно све (казати, испричати, рећи). — Све му каже од краја до конца. НП Вук; предњи ~, задњи кув. месо од предњег или од задњег краја заклане животиње; привести крају, учинити ~ довршити, завршити, докрајчити што; пусти крају остави то! — Али пусти крају, не питај! Ћип.; с краја почети (нпр. говорити, причати) почети од онога што је последње, што је мање важно; с (од) дебелога краја почети (говорити) почети с оним што је главно, најважније; с тањега краја почети почети с оним што је споредно, што није важно. — Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео тањега. Њег.; с другога краја почети (заћи) променити правац говора. — Кад видје да они нијесу ништа чули о том, зађе он с другог краја. Мул.; с једног краја на други (скакати) без реда, испретурано (говорити, причати); с краја накрај од почетка до свршетка. — Прича је занимљива с краја накрај. Поп. Б.; стари ~ за исељенике који су постали грађани друге државе — земља у којој су се родили или они или њихови преци; стати коме на (V) крај довести кога у ред, ограничити чије претеране за2- теве; танки ~ кув. врста меса око ребара; учинити чему ~ прекинути, завршити што; ухватити чему крај(а) схватити што; не моћи ухватити ни краја ни конца не моћи схватити, разумети. — Нико његовим ћудима није могао краја ухватити. Андр. И.; у крај ! склањај се! у страну!