крва́вити
крвавити
Лема
крвавити
Извор
том 3, стр. 41, редослед 4
- 1.а.
= крварити непрел. а. пуштати крв из себе, бити у крви.
— Нек ти груд крвави, сакриј велом рану!
Колена су му крвавила. Ћос.
- 1.б.
фиг. патити, страдати
— То је засецало дубоко у његову душу, патио је и крвавио у њој.
- 1.в.
проливати крв у борби.
— Ми смо се борили, крвавили. Рад.
- 1.г.
фиг. црвенети се.
— Сунце је крвавило.
- 2.а.
прел. чинити крвавим, прљати крвљу, окрвављивати.
— Шибати ћу табане и крвавити стегна.
- 2.б.
бити, тући до крви (кога).
— Ја га ударам по зубима ... крвавим га, бацам под ноге. Ћос.
- 2.в.
фиг. бојити црвенилом, руменилом.
— Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила. ораницу.
Фразе
~ руке (о кога) убијати.
Пододреднице
1. бити крвав, прекривати се крвљу. — Каконо лав што иде наждерав се торнога вола, па му се крваве прси. М-И. 2. фиг. мучити се, патити се до крви. — Он се напреже да добије маха за рад и развитак и да се не крвави целог века ... за црни хлеб и со. Каш. 3. уз. повр. = крварити се убијати један другога. — Дође овај, дође онај однекле, па се мед собом крваве за трећеrа. Шен. 4. бити боје као крв, црвенети се. — Планине почињу да се крваве од првих сунчаних зракова. Вон
Изворни текст (OCR)
крва́вити, кр̀ва̄вӣм несврш. = крварити 1. непрел. а. пуштати крв из себе, бити у крви. — Нек ти груд крвави, сакриј велом рану! Домј. Колена су му крвавила. Ћос. Б. б. фиг. патити, страдати. — То је засецало дубоко у његову душу, патио је и крвавио у њој. Ђур. в. проливати крв у борби. — Ми смо се борили, крвавили. Рад. Д. г. фиг. црвенети се. — Сунце је крвавило. Вас. 2. прел. а. чинити крвавим, прљати крвљу, окрвављивати. — Шибати ћу табане и крвавити стегна. Уј. б. бити, тући до крви (кога). — Ја га ударам по зубима ... крвавим га, бацам под ноге. Ћос. Б. в. фиг. бојити црвенилом, руменилом. — Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила. ораницу. Дуч.