кр̏вав
крвав
Лема
крвав
Варијанте
кр̏ва̄в
Извор
том 3, стр. 41, редослед 1
- 1.а.
који је од крви, у чему има крви, који је измешан с крвљу: ~ мрља, ~ месо, ~ пљувачка.
- 1.б.
који крвари: ~ рана.
- 1.в.
који је обливен крвљу; окрвављен; који учествује у проливању крви, у убијању.
— И Милош је седео на крвавом престолу.
Тлом крвавим сам пузо̑.
- 2.а.
који је праћен крвопролићем, убиством многих људи.
— Смаил-ага крвав харач купи по Гацкоме и около њеrа.
Узео је на се ... да опева целу крваву и велику прошлост народну.
- 2.б.
који је окаљан, упрљан крвљу многих жртава.
— Твоје руке нису крваве.
- 3.а.
фиг. који је стечен насиљем, проливањем крви, убиствима.
— Твоје хајдучке паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре.
- 3.б.
који је стечен, зарађен мучним, тешким радом.
— Крвави су били новци од жуљева којима је Руменку краву платио.
Радници морају да га слушају ... ако хоће да заслуже коју крваву пару.
В.
- 4.а.
фиr. који је пун бола, патње, страдања, врло мучан, тежак.
— На том броду проведе осам крвавих мјесеци.
У том уздаху дрхтало је толико крваве туге и јада. Петр.
- 4.б.
који причињава бол, увреду, огорчење; који је изазван болом, неправдом, огорчењем.
— lелiа та крвава шала ... бесмислена је. Ћос.
- 4.б.
Тај красни крај је Гупчев завичај и крвав уздисај. Матош.
- 4.в.
мрзак, одвратан.
— Њима газдарицама само дај кирију, а ... окрпити и дотерати то им ни на крај памети није! Уф, све су ми крваве!
Завјереницима бијаше крвав пред очима.
- 5.
фиг. чврсто, јако усађен, трајан, упоран.
— Крвава жеља... дала му је снаге да се ... са својом штаком пробије до леденог Владивостока.
В.
- 6.а.
песн. који је пролио много непријатељске крви, који је спреман на беспоштедну борбу, неустрашив, јуначан, храбар.
folk— И оно су крвави јунаци, без крви нам пуштат овце неће.
Отац јој погибе под Скадром, крвави јунак.
- 6.б.
строг, немилосрдан.
— Iамтим ја како нас је мој покојни дјед Рутан
— крвав човјек
— ишћериво̑ све редом, и старо и нејако, да купимо сијено.
- 7.
фиг. који је боје крви.
— Крваво сунце спуштало се на запад.
Међ крвавим лишћем гроздови мирисни дозревају.
- 8.
као саставни део ботаничких и зоолошких термина: ~ гљива
трава, крвави корен, ~ уш, ваш, крвави залогај (птица).
Фразе
из јести крвави залогај много муке поднети; јести ~ крух, хлеб суделовати, учествовати у рату; ~ киша мет. киша црвено обојена од прашине; ~ кошуљица анат. водењак (4); ~ увреда врло тешка увреда; крваве сузе фиг. а) горак плач; б) велике патње, тешки болови; крвави бифтек кув. бифтек недовољно печен (на енглески начин); крвави зној фиг. мучан, тежак, напоран рад који премашује и сасвим исцрпљује снаге. — Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом. Лаз. Л.; крвавим очима гледати коrа непријатељски, с мржњом гледати кога; сви смо крвави под кожом сви смо људи с људским особинама, људским склоностима и грешкама.
Изворни текст (OCR)
кр̏вав и кр̏ва̄в, -а, -о 1. а. који је од крви, у чему има крви, који је измешан с крвљу: ~ мрља, ~ месо, ~ пљувачка. б. који крвари: ~ рана. в. који је обливен крвљу; окрвављен; који учествује у проливању крви, у убијању. — И Милош је седео на крвавом престолу. Јов. С. Тлом крвавим сам пузо̑. Гор. 2. а. који је праћен крвопролићем, убиством многих људи. — Смаил-ага крвав харач купи по Гацкоме и около њеrа. Маж. И. Узео је на се ... да опева целу крваву и велику прошлост народну. Срем. б. који је окаљан, упрљан крвљу многих жртава. — Твоје руке нису крваве. Крл. 3. фиг. а. који је стечен насиљем, проливањем крви, убиствима. — Твоје хајдучке паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре. Ранк. б. који је стечен, зарађен мучним, тешким радом. — Крвави су били новци од жуљева којима је Руменку краву платио. Гор. Радници морају да га слушају ... ако хоће да заслуже коју крваву пару. Мил. В. 4. фиr. а. који је пун бола, патње, страдања, врло мучан, тежак. — На том броду проведе осам крвавих мјесеци. В 1885. У том уздаху дрхтало је толико крваве туге и јада. Петр. В. б. који причињава бол, увреду, огорчење; који је изазван болом, неправдом, огорчењем. — lелiа та крвава шала ... бесмислена је. Ћос. Б. Тај красни крај је Гупчев завичај и крвав уздисај. Матош. в. мрзак, одвратан. — Њима газдарицама само дај кирију, а ... окрпити и дотерати то им ни на крај памети није! Уф, све су ми крваве! Срем. Завјереницима бијаше крвав пред очима. Матош. 5. фиг. чврсто, јако усађен, трајан, упоран. — Крвава жеља... дала му је снаге да се ... са својом штаком пробије до леденог Владивостока. Мил. В. 6. а. нар. песн. који је пролио много непријатељске крви, који је спреман на беспоштедну борбу, неустрашив, јуначан, храбар. — И оно су крвави јунаци, без крви нам пуштат овце неће. НП Вук. Отац јој погибе под Скадром, крвави јунак. Љуб. б. строг, немилосрдан. — Iамтим ја како нас је мој покојни дјед Рутан — крвав човјек — ишћериво̑ све редом, и старо и нејако, да купимо сијено. Андр. И. 7. фиг. који је боје крви. — Крваво сунце спуштало се на запад. Ков. А. Међ крвавим лишћем гроздови мирисни дозревају. Јакш. Ђ. 8. као саставни део ботаничких и зоолошких термина: ~ гљива,