кр̀внӣк

крвник

Лема

крвник

Извор

том 3, стр. 43, редослед 2

1.
онај који је починио убиство, убица, убојица.
— Гдје крвник конакује, ту лежи и крварина!
Бег.
Свете се Црногорци својим крвницима и крвницима племена.
Цвиј.
2.
крвни непријатељ.
— Ваља постати крвником свега што је сачињавало њезину срећу.
Бег.
Нико му не завиди као ... његов парбеник, ненавидник и крвник од памтивека.
Каш.
3.
бездушан, окрутан човек, мучитељ.
— Бијесан Турчин, крвник Горе Црне, кога знаде и старо и младо.
Маж. И.
Доцније је постао крвник који је тјерао на мучење у београдској главњачи.
Чол.

Изворни текст (OCR)

кр̀внӣк, -и́ка м 1. онај који је починио убиство, убица, убојица. — Гдје крвник конакује, ту лежи и крварина! Бег. Свете се Црногорци својим крвницима и крвницима племена. Цвиј. 2. крвни непријатељ. — Ваља постати крвником свега што је сачињавало њезину срећу. Бег. Нико му не завиди као ... његов парбеник, ненавидник и крвник од памтивека. Каш. 3. бездушан, окрутан човек, мучитељ. — Бијесан Турчин, крвник Горе Црне, кога знаде и старо и младо. Маж. И. Доцније је постао крвник који је тјерао на мучење у београдској главњачи. Чол.