Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кр̀вница

жтом 3, стр. 43

кр̀вница

крвница

Стална адреса

Лема

крвница

Извор

том 3, стр. 43, редослед 6

  1. 1.

    женска особа кр̀внӣк, окрутница, мучитељица.

    — Хтјела би да га тучеш, ти вјештице, крвнице синова својих!
    Бен.
    Иде дика ... не иде меника, већ крвници, мојој супарници.
    Леск. М.
  2. 2.

    (у атрибутској служби уз им. пуша) крвава, тј. којом је неко убијен због крвне освете.

    dialectal
    покр. — покрајинскиим. — именицатј. — то јест
    — Рукоставник да изађе пре-; да ње Паштровиће пушком крвницом о врату.
    Љуб.
  3. 3.

    вена. Бен. Рј.

    medicine
    мед. — медицина
Изворни текст (OCR)
кр̀вница ж 1. женска особа кр̀внӣк, окрутница, мучитељица. — Хтјела би да га тучеш, ти вјештице, крвнице синова својих! Бен. Иде дика ... не иде меника, већ крвници, мојој супарници. Леск. М. 2. покр. (у атрибутској служби уз им. пуша) крвава, тј. којом је неко убијен због крвне освете. — Рукоставник да изађе пре-; да ње Паштровиће пушком крвницом о врату. Љуб. 3. мед. вена. Бен. Рј.