кр̑в

— мену твари, материје у њему: артеријска

венозна, венска ~, циркулација крви, трансфузија крви.

Нас гризу и крв нам трују многе појаве у нашем животу. Скерл. Свом изражавању настоје Далматинци дати крви и живахности па не штеде ријечи. С 1937. б. живот. — Нико не треба у рату да жали ни своју ни непријатељску крв. БК 1906. Сви ће заробљени пребјези ... крвљу платити своју тешку кривицу. Јонке.

А колико је наше крви још у тој војсци? Кур. О2 да имам дијете, да могу грлити, цјеливати своју крв! Шен. б. колено, лоза, порекло. — Не знам по којој крви, мушкој или женској, али смо били као неки род. Ћоп. в. народ, сународници. — Своју крв презиру, помажу туђина. Јакш. Ђ. г. пасмина, сој, раса. — Имао је лепих коња арапске крви. Јакш. Ђ. фиг. Најстарији, Илија, уврже се на оца — скитач чисте крви. Мат.

Та дисциплина је потицала ... од урођене хладне крви. Андр. И. Пустимо данас узде жудњама, крвима! Кркл.

Шаљу нас у крв, а онда нас тјерају на исповијед. М-О. Због ње земље], ево, свађање свиће и може се у крв прометнути. Божић. б. крвава борба, борба уз проливање крви. — Те смо крајеве крвљу освојили. Јов. С. Без крви нема слободе. Хорв. в. покр. крвна освета. — Због крви што леже међу та два братства не могаше још испросити дјевојку]. Мат. Наш је прадјед дошао из Куча ... Побјегао отуд од крви — убио човјека и побјегао. Сиј. Г. покр. цена која се плаћала за проливену крв, за убиство, крварина. — Кад га намртво убије, цијелу крв плаћа. Миљ.

Наша права ми носимо сами у себи ... то су крв и зној нашеrа сељака. Скерл. Ја сам живот сатро на раду и по путовима, сваки дукат крви ме кошта. Ћос. Д.

У крви запад пламти ... варош румени се. Бег. Небо се у крв претворило, и том се крвљу и земља облила.

је проговорила у коме а) темпераменат је дошао до изражаја, а не разум; б) крвно сродство предака се очитовало, испољило; ~ игра има сувише животне снаге и енергије; ~ и млеко а) свеже, румено и бело лице; б) особа с таквим лицем; и нож је међу њима највеће непријатељство, рат до истраге; ~ ми је род ми је; ~ кипи, кључа у њему јако је раздражен; ~ мрзне, леди му се у жилама осећа велик страх, ужас; ~ није вода свој иде своме, свој своме прашта; ~ (од) крви, тело и крв син, рођено дете. — Ето синови његови ... крв крви његове — па ни налик на њега!

за ~ убиство за убиство (освета); купати се, пливати у крви вршити многобројна убиства, крвопролића; легла је, пала је ~ неко је погинуо, неко је убијен. — Сложни смо у свему, али барјак Хоће крв да легне. Вујач.; носи ми ~ с очију бежи док те нисам убио; окусити људску ~, омастити руке крвљу постати убојица или учесник у убиству; од добре крви (о животињама) од добре пасмине; опрати крвљу увреду убити клеветника; писати што крвљу писати искрено, с дубоким осећајем, претрпети, искусити оно што је написано; пити, сисати нечију ~ израбљивати кога до крајњих граница; пити нечију ~ на памук стално и упорно мучити кога, до дијавати коме чим; прећи, ући у ~ прећи у навику, постати као прирођено; пролити потоке, море крви побити мноштво људи; пролити недужну, невину~ убити невина човека роД по крви род по оцу; род по танкој, по женској крви род по матери; 'своја ~ блиски род; ставити земљу под ~ покр. забранити сваки рад на земљи док се крв не дигне, тј. док не дође до умира или измирења; стварати, уносити злу ~ између некога правити раздор, свађу; угу шити устанак у крви угушити устанак немилосрдно убијајући све одреда; запечати крв љу нешто (учење, у верење) жртвовати живот за нешто.