креве́љити
кревељити
Лема
кревељити
Извор
том 3, стр. 46, редослед 14
- —
кривити у гримасе (о лицу), правити неприродне покрете (о очима).
— Најчудноватије бјеше што је тај човјек кревељио лице у најстрашније и најчудније прекретаје.
Дрхтала удовица, копрцала се као преклана кокош, кревељила очима.
Пододреднице
1. (коме, на кога) правити гримасе или неприродне покрете. — Наставља да пије, пуши, пјева и плаћа, док му се и момчић што послужује изнад главе кревељи. Андр. И. 2. неприродно, намештено се владати и говорити, пренемагати се. — Робијаши се ... смију ... »јунаку« који се кревељи на позорници. Чол. 3. плакати искривљујући уста, дерати се. — Кревељио се несрећник, као јарац кад западне у врљике. Ком
Изворни текст (OCR)
креве́љити, крѐве̄љӣм несврш. кривити у гримасе (о лицу), правити неприродне покрете (о очима). — Најчудноватије бјеше што је тај човјек кревељио лице у најстрашније и најчудније прекретаје. Креш. Дрхтала удовица, копрцала се као преклана кокош, кревељила очима. Рад. Д.