кре́кнути
крекнути
Лема
крекнути
Извор
том 3, стр. 48, редослед 30
- 1.
пустити глас »кре« као кокош, сврака, крешталица.
— Једнога дана покушао је петао да кукурекне, па је крекнуо.
- 2.
испустити глас сличан птичјем крештању или жабљем крекетању; шкрипнути.
— Кревет крекну, и њему се учини да се Анђелија помакла.
- 3.
фиг. јаукнути, дрекнути.
— Онда се ја не бојим ништа. Ала ће крекнути она лола!
Изворни текст (OCR)
кре́кнути, кре̑кне̄м сврш. 1. пустити глас »кре« као кокош, сврака, крешталица. — Једнога дана покушао је петао да кукурекне, па је крекнуо. Јак. 2. испустити глас сличан птичјем крештању или жабљем крекетању; шкрипнути. — Кревет крекну, и њему се учини да се Анђелија помакла. Божић. 3. фиг. јаукнути, дрекнути. — Онда се ја не бојим ништа. Ала ће крекнути она лола! Ком.