Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кре̏ме̄н

мтом 3, стр. 49

кре̏ме̄н

кремен

Стална адреса

Лема

кремен

Извор

том 3, стр. 49, редослед 10

  1. 1.

    (лок. кремѐну и кре̏мену; мн. кре̏мени и кре̏менови) мин. 1 врло тврд камен, који се пре употребљавао за кресање ватре, а сада се примењује у керамичкој, стакленој и др. индустрији, кварц.

    лок. — локативмн. — множинамин. — минералогијадр. — друго
    — Ватру је производио тарењем двају кремена над труди.
    Панч.
  2. 2.а.

    фиг. човек чврста, несаломљива карактера.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сад се ... намјерио кремен на кремен.
    Шен.
    И сад је наш човек?
    — Како, море! Ватра! Кремен! Челик карактер.
    Срем.
  3. 2.б.

    (у атрибутској служби, као први део неправих сложеница) тврд, несаломљив, сталан: кремен-језгро, кремен-глава.

Фразе

кремен-камен а) камен тврд као кремен; б) в. кремен (2). — Ваљани момци кремен-камен! Лал.; здрав као ~ одличног здравља.
Изворни текст (OCR)
кре̏ме̄н, кре̏мена м (лок. кремѐну и кре̏мену; мн. кре̏мени и кре̏менови) мин. 1. врло тврд камен, који се пре употребљавао за кресање ватре, а сада се примењује у керамичкој, стакленој и др. индустрији, кварц. — Ватру је производио тарењем двају кремена над труди. Панч. 2. фиг. а. човек чврста, несаломљива карактера. — Сад се ... намјерио кремен на кремен. Шен. И сад је наш човек? — Како, море! Ватра! Кремен! Челик карактер. Срем. б. (у атрибутској служби, као први део неправих сложеница) тврд, несаломљив, сталан: кремен-језгро, кремен-глава.