кре́нути
кренути
Лема
кренути
Извор
том 3, стр. 50, редослед 8
- 1.а.
ставити у покрет, учинити да се ко или што помакне са свога места, макнути, помакнути.
— Гдје су јој волови да крене рало?
То је такав случај кад не можемо кренути неку фигуру а да нам нека противничка не однесе иза ње другу од веће вреД
- 1.б.
истерати, потерати (о дивљачи).
— У очима улојио и све дахће као ловац кад крене звјерку.
- 1.в.
учинити да се што љуља.
— Сву му кулу из темеља крену.
Вихар пихну, гори крену грање.
- 1.г.
скренути, померити.
— Мене све то ипак кренут неће с мога пута.
Дете отвори очи јако, па их тек крете у страну.
- 1.д.
изазвати, измамити.
— Ви ћете тадар причати им нешто што ће сузу кренути!
- 2.
учинити да ко или што почне што радити, по(дс)таћи на неко деловање, активност.
— И̂артија и друг Тито ... кренуше у бој земљу, вратише народу част.
- 3.а.
дирнути, такнути.
— Јеси л видио ... кад тко крене стршљеново гнијездо.
Боље ти је у зеницу кренути него у њ.
- 3.б.
фиг. потакнути, ганути (о срцу).
— Тако ми рече и тим у грудима крене им срце свима.
- 4.
(чим) учинити покрет, макнути (делом тела).
— Младић крену оком, а његов и грофичин поглед сретоше се у трен.
А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу.
- 5.а.
непрел. поћи, упутити се.
— Већ самим јутром кренусмо напријед.
Када крену воде отуд са планине, дојездиће опет мирно прољеће. Марк.
- 5.б.
(на кога) напасти, навалити.
— Све кренуло на нас. И шлем, и шубара, и шајкача! Ћос.
- 5.в.
почети, започети.
— Пропао сам у неку јаму и кренуо ходати по њој.
- 5.г.
почети расти, терати нове изданке (о биљкама).
— С првим данима пролећа све је кренуло.
Сваког прољећа ... дрвеће крене и процвату јорrовани и трешње.
Фразе
кренуо је лед почело је; пошло је набоље; ~ вером изневерити, прекршити реч; ~ вратом коме уништити кога; ~ умом, главом полудети; крену ло вино почело је врети; крену ло Те СТО почело се дизати.
Пододреднице
1. макнути се с места, помакнути се. — Изнад села шути планина. Ни један лист да се крене, да зашушти. Коч. Пушке припуцаше. Један застаде, други паде ничице и више се не крену. Јак. 2. в. кренути (5а). — Воз се кренуо. Јурк. Крете се читава поворка све нових кола за мртвим Јанком на гробље. Глиш. 3. фиг. почети деловати. — Најзад се живот крете у њој и она отвори очи. Јанк. Ту се имао ... кренути цео локални друштвени апарат. Поп. П
Изворни текст (OCR)
кре́нути, кре̑не̄м сврш. 1. а. ставити у покрет, учинити да се ко или што помакне са свога места, макнути, помакнути. — Гдје су јој волови да крене рало? Лоп. То је такав случај кад не можемо кренути неку фигуру а да нам нека противничка не однесе иза ње другу од веће вреД