кре̏по̄ст

кре̏по̄ст, -ости ж особина и стање онога који је крепостан и крепак и онога што је крепосно и крепко, снага, моћ; честитост, врлина. — У корену старом струји снажна храна, неисцрпна крепост старинских јунака. Рак. Море га је отхранило, одњихало и до младићке крепости уздигло. Дов. Видећ ага крепост таку, зазебе га на дну срца. Маж. И. Чврсто је вјеровао да је могуће братство људи ... да се узајамно помажу на путу крепости. Крањч. Стј. Амнестија суспендира правну крепост прописа позитивнога права. Мј. 192б