Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кре̏штав

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 55

кре̏штав

крештав

Стална адреса

Лема

крештав

Извор

том 3, стр. 55, редослед 23

  1. 1.

    (ијек. и ек.) = кријештав 1. који крешти.

    ијек. — ијекавскиек. — екавски
    — У разговор се умијеша један чичица, чији је крештав глас одударао од осталих.
    Чол.
    У грлу му се стужила крештава туга.
    Божић
  2. 2.

    који пара уши, продоран, висок и танак (о звуку).

    — И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку.
    Стан.
  3. 3.

    фиг. који удара у очи, који дречи, кричав: крештаве боје.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
кре̏штав, -а, -о (ијек. и ек.) = кријештав 1. који крешти. — У разговор се умијеша један чичица, чији је крештав глас одударао од осталих. Чол. фиг. У грлу му се стужила крештава туга. Божић. 2. који пара уши, продоран, висок и танак (о звуку). — И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку. Стан. 3. фиг. који удара у очи, који дречи, кричав: крештаве боје.