кр̏знути
крзнути QA: medium
Лема
крзнути
Извор
том 3, стр. 57, редослед 18
- —
према крзати, окрзнути.
— Дигнувши главу да га четка не крзне из непажње по носу, окретао се тамо-амо.
Крзне швигарем предњака у јарму. Ад. кри (обично поновљено) узвик којим се опонаша, подражава глас неких птица и кукаца, инсеката.
— Свраке блебетаве ... закричаше гласно: кри, кри!
Неки пут слушам овога попца више главе овом зиду ... кад је љут, онда све кратко: кри, кри! Вукић. кри̑в, кри́ва, кри́во (комп. кри̏вљӣ) 1. а. који није прав, који је савијен, свинут.
— Узима старе, криве клинце, чекићем их исправља.
Ноге су му биле криве као да је преболио Рахитис.
б. који не стоји право, нагнут, искривљен.
— 1Iоказа Стојану на једна крива врата иза којих каната провириваше једно дјевојче.
- 2.
фиг. а. који је направљен тако да је потпуно сличан правом, природном, умјетан, вештачки; кривотворен; криви драгуљи, бисери, ~ монета.
— Одмах сам посумњао да има криве зуо̄е.
б. који не одговара стварности, који није у складу с истином, који није тачан, неправилан, погрешан.
— Кад човјек пође са кривога становишта, онда се све може »доказати«.
Пазите ... пјевајући оне арије да не употребите криви тон!
в. који свесно доводи кога у заблуду, лажан; који није у складу с прописима.
— Имаду се похватати сви они који буне народ кривим гласинама.
А како ће зарадити ако не на кривој мјери и ћоравој муштерији!
г. који није како треба, који не задовољава, који не одговара жељи, очекивању, потребама.
— Ако ... мисли да је А вратио криву лопту, досуђује поновну лопту.
- 3.
а. (коме, чему, у чему, за што, због чга) који је начинио нешто што не ваља, који је одговоран за неко дело.
— Он испаде крив за све.
Суд је оптуженог прогласио кривим због кривичног дела пљачке. Пол. 1957. б. који је узрок, повод чему лошем.
— Нећемо рећи да је доба криво, него они који нису ишли стопу по стопу за временом.
Заподјенуше борбу с мржње давне што многој крви страшној бјеше крива.
в. (у именичкој служби) кривац.
— Блажена она времена док је одмак преко планине турско било ... Убиј крива па се похајдучи ... и свети се. Вип.
Фразе
крива је левча нар. нико није крив. — У једну ријеч, крива је лијевча. Вел.; криви корак (учинити) неправилан, непромишљен, пренагљен поступак (учинити); кривим оком (гледати на што) с неповерењем, са сумњом, непријатељски (гледати на што). — Поче кривим оком гледати на ову српско-муслиманску слогу. Ћоп.; кривим путем (ићи, проћи), на кривом путу (бити), на криви пут (мамити, заводити) неправилно, погрешно поступати, мамити, наводити кога да погрешно ради; ~ огледало огледало које даје погрешну, унакажену слику; криву Дрину (исправити, исправљати) в. уз Дрина (изр.); на криву адресу послати упутити погрешним путем; не може се рећи криве на исправан је у сваком погледу; ни ~ ни дужан в. уз дужан (изр.).
Изворни текст (OCR)
кр̏знути, -не̄м сврш. према крзати, окрзнути. — Дигнувши главу да га четка не крзне из непажње по носу, окретао се тамо-амо. Петр. В. Крзне швигарем предњака у јарму. Ад. кри (обично поновљено) узвик којим се опонаша, подражава глас неких птица и кукаца, инсеката. — Свраке блебетаве ... закричаше гласно: кри, кри! Наз. Неки пут слушам овога попца више главе овом зиду ... кад је љут, онда све кратко: кри, кри! Вукић. кри̑в, кри́ва, кри́во (комп. кри̏вљӣ) 1. а. који није прав, који је савијен, свинут. — Узима старе, криве клинце, чекићем их исправља. Сек. Ноге су му биле криве као да је преболио Рахитис. Јонке. б. који не стоји право, нагнут, искривљен. — 1Iоказа Стојану на једна крива врата иза којих каната провириваше једно дјевојче. Ћор. 2. фиг. а. који је направљен тако да је потпуно сличан правом, природном, умјетан, вештачки; кривотворен; криви драгуљи, бисери, ~ монета. — Одмах сам посумњао да има криве зуо̄е. Маж. Ф. б. који не одговара стварности, који није у складу с истином, који није тачан, неправилан, погрешан. — Кад човјек пође са кривога становишта, онда се све може »доказати«. БВ 1909. Пазите ... пјевајући оне арије да не употребите криви тон! Бег. в. који свесно доводи кога у заблуду, лажан; који није у складу с прописима. — Имаду се похватати сви они који буне народ кривим гласинама. Нех. А како ће зарадити ако не на кривој мјери и ћоравој муштерији! Андр. И. г. који није како треба, који не задовољава, који не одговара жељи, очекивању, потребама. — Ако ... мисли да је А вратио криву лопту, досуђује поновну лопту. Тен. 3. а. (коме, чему, у чему, за што, због чга) који је начинио нешто што не ваља, који је одговоран за неко дело. — Он испаде крив за све. Куш. Суд је оптуженог прогласио кривим због кривичног дела пљачке. Пол. 1957. б. који је узрок, повод чему лошем. — Нећемо рећи да је доба криво, него они који нису ишли стопу по стопу за временом. Шапч. Заподјенуше борбу с мржње давне што многој крви страшној бјеше крива. Богд. в. (у именичкој служби) кривац. — Блажена она времена док је одмак преко планине турско било ... Убиј крива па се похајдучи ... и свети се. Вип.