кри́вити

кривити

Стална адреса

Лема

кривити

Извор

том 3, стр. 59, редослед 7

1.а.
чинити кривим, искривљивати, савијати.
— Сва је чаршија ... кривила вратове да је види бар издалека.
Андр. И.
Да сам лист ... може да криви и натеже истину, једва је веровао. Ћос.
1.б.
стављати накриво.
— Муж је блажен ... и поносно криви шешир.
Козарч.
1.в.
давати неприродан, унакажен израз (о лицу, уснама).
— Скочи и поче кривити лице, кезити се према противничкој партији.
Ћор.
Стриц ... кривећи уста од зијевања, вајкао се.
Франг.
2.
(кога) сматрати кривим, окривљивати.
— Кривим себе што тако испаде.
Наз.
Коrа да кривим ... што ме запало да живим у таквом једном времену?
Вуј.

Фразе

~ од сме2а јако, грохотом се смејати. — Онај лола Фочак ... руга му се да се сви криве од смијеха.
Андр. И.

Пододреднице

~ се

1. а. постајати крив, добивати крив, с(а)винут, савијен облик, савијати се; нагињати се. — Придржавали су свећу, исправљали је кад би се топећи кривила. Чипл. Само се ту криве завоји лука наглије. Комб. б. добивати неприродан, унакажен израз (о лицу, уснама). — Мршаво лице жене мученице грчило се и кривило. Рад. Д. Оћутјех тврду усну гдје се криви. Гор. 2. испуштати јаке гласове (о животињама, птицама); гласно плакати, дерати се; викати. — Криве се говеда. Глиш. Пијетао лупка крилима и криви се. Сим. Дијете се ... кривило и викало. Лоп. Хљебар се криви: »Сомуни! Сомуни!« Шант. 3. уз. повр. окривљивати, оптуживати један другога. — Ми ћемо бити ... бедници ако се ... почнемо кривити за сићушне ствари. Стан

постајати крив, добивати крив, с(а)винут, савијен облик, савијати се; нагињати се.добивати неприродан, унакажен израз (о лицу, уснама).Оћутјех тврду усну гдје се криви. Гор.испуштати јаке гласове (о животињама, птицама); гласно плакати, дерати се; викати.уз. повр. окривљивати, оптуживати један другога.

Изворни текст (OCR)

кри́вити, кри̑вӣм несврш. 1. а. чинити кривим, искривљивати, савијати. — Сва је чаршија ... кривила вратове да је види бар издалека. Андр. И. фиг. Да сам лист ... може да криви и натеже истину, једва је веровао. Ћос. Б. б. стављати накриво. — Муж је блажен ... и поносно криви шешир. Козарч. в. давати неприродан, унакажен израз (о лицу, уснама). — Скочи и поче кривити лице, кезити се према противничкој партији. Ћор. Стриц ... кривећи уста од зијевања, вајкао се. Франг. 2. (кога) сматрати кривим, окривљивати. — Кривим себе што тако испаде. Наз. Коrа да кривим ... што ме запало да живим у таквом једном времену? Вуј.