кри́ло
крило QA: medium
Лема
крило
Извор
том 3, стр. 67, редослед 10
- 1.а.
орган који служи за летење код птица и неких кукаца, инсеката.
— Допловише на топлим крилима звуци вечерњих звона.
Џiез је у дворани носио на својим помамним крилима парове најелегантнијих играчица и иrрача. Ћос.
- 1.б.
по народном веровању такав орган у људи, и неких животиња (обично у змаја, змије, коња).
— Јеђупкиња њега Рељу одгојила, стога има крила и окриље.
Мајска ноћи, ала ти си чарна за пјесника ... кад му душа слаба и немирна подавије Пегазова крила!
- 1.в.
снажна развијена предња пераја риба полетуша.
- 2.
нешто начињено, сковано, слично правом птичјем крилу, а служиј као украс.
— Погуби га Али-капетане ... однесе му крила и челенку.
- 3.а.
једна од равних плоснатих површина, помоћу којих се авион одржава у зраку, ваздуху.
- 3.б.
фиr. једро.
— Посред мора види се једна једина лађа ... али је крила објесила, јер није вјетра.
- 3.в.
део ветрењаче који хвата ветар и окреће ветрењачу.
— Ветрењача ... раширених крила као раширених руку.
- 3.г.
делови прозора или врата који се отварају и затварају.
— Лупне које прозорско крило.
Крило врата зацвили.
- 3.д.
један од два или више комада платна од којих се саставља шатор.
— Мирују попут птица шатоnска крила бијела.
- 4.а.
бочни део чега. хаљине, капута, мреже, шајкаче и др.
— Стипанчић је био од главе до пете једнако одјевен ... у модри и тијесни фрак с округлим крилима.
- 4.б.
зграде.
— Зоркина је соба била у западном крилу куће.
Мајстор Коста је предао радњу ... и увукао се са Срећом у крило.
- 4.в.
стола (који се развлачи), кола и др.
— Кочија пројури мимо њих, али при томе запе крило од сједала о кола сељачка и потрrа се.
Каруце да буду у црно лакиране ... по крилима и пармацима да идӯ црвене линије. Ћос.
- 4.г.
села, града, планине.
— Усред крила горског наврх узносита вршка одбија се од сјене стољетних храстова бијело прочеље старога Медведграда.
Његова је кућа била предзадња на оном крилу варошице.
- 5.
лист биљке.
— Ћопић је, како се код нас говори, крајишка детелина од пет крила.
Салате мекани листови крупних крила.
- 6.а.
војн. десна и лева страна војске распоређене у бојном реду, бочни делови гомиле људи.
— Непријатељ је, чини се, заобишао десно крило.
Лево крило људи одвуче писар ... а на десно оде кмет.
- 6.б.
спорт. у ногомету играч који је смештен најдаље на боку с леве или десне стране игралишта.
— Навала преко крила је успјешнија.
- 7.
анат. лева или десна страна плућа.
— Рана је тешка ... кроз оба плућна крила.
- 8.
група у једној политичкој странци или органузацији која се разликује у свом идеолошко-програмском схватању.
— Правашко крило је шутјело на спомендан Раковице.
Омладина се делила на десно и лево крило.
- 9.
фиг. помоћ, одбрана, заштита.
— Сваком лету напредноме и ти беше једно крило.
- 10.а.
део тела у седећем положају од трбуха до колена на коме се може што држати.
— Прекрштених руку у крилу, сјеђах нијемо.
О дај ми, драга, да на крило твоје положим главу уморну.
- 10.б.
(понекад мн.) набор оног дела женске хаљине или прегаче која покрива крило (I0а).
— Ту живи и она Селена што нам је ... више пута донела пуно крило бадема и гуња.
Истрес6 сву ону ситнеж у крило, па разабира све сорту по сорту.
Жена носаше нешто у крилима.
- 11.
средина, окриље.
— И никнут ће из крила љепшег свијета нов човјек.
Оставља породицу да у крилу друштва ... нађе спаса од породичне монотоности.
Кад сване ... под крилом шуме, средином цесте, касат ћу и ја мобилизиран.
Фразе
бити чије десно ~ бити најбоља помоћ, главни помагач; бити одњихан на женском крилу бити размажен; човек сломљених крила побеђен, утучен; дати, подићи, придићи крила коме или чему охрабрити, осоколѝти, дати снаге, подстаћи; дати крила ногама или петама побећи што је могуће брже; дићи кога на крила учинити га самосталним; добити крила охрабрити се; ићи као на крилима брзо ићи; клонула су некоме крила постао је неспособан за борбу; мекано је крило материно најбоље се живи у својој кући, у својој домовини; пало му је у ~ добио је што не очекујући, постао је изненада власник чега без своје заслуге; подсећи, подрезати, поткресати, очVпати, сапети коме крила спутати замах, полет коме, ограничити коме власт; порасла су некоме крила постао је активнији, самосталнији, моћнији; поверити ветру своја крила а) поћи за струјом; б) препустити се с поверењем судбини; примити кога на своје ~, узети кога под своје ~ узети под заштиту; привити се под Чиј е ~ приљубити се коме примајући од њега помоћ и заштиту; савити крила одустати од даље борбе, напустити борбу; савити што подсвоје~ савладати, потчинити својој вољи; сломити (поломити), спржити (спалити, сагорети) крила коме лишити кога његове моћи, његова утицаја; (ра)ширити, стерати све даље крила, разви(ја)ти крила, размахнути крилима разви(ја)ти своје деловање, испољити, испољавати своје способности.
Изворни текст (OCR)
кри́ло с 1. а. орган који служи за летење код птица и неких кукаца, инсеката. — фиг. Допловише на топлим крилима звуци вечерњих звона. Матош. Џiез је у дворани носио на својим помамним крилима парове најелегантнијих играчица и иrрача. Ћос. Б. б. по народном веровању такав орган у људи, и неких животиња (обично у змаја, змије, коња). — Јеђупкиња њега Рељу одгојила, стога има крила и окриље. НП Вук. Мајска ноћи, ала ти си чарна за пјесника ... кад му душа слаба и немирна подавије Пегазова крила! Баш. в. снажна развијена предња пераја риба полетуша. 2. нешто начињено, сковано, слично правом птичјем крилу, а служиј као украс. — Погуби га Али-капетане ... однесе му крила и челенку. НПХ. 3. а. једна од равних плоснатих површина, помоћу којих се авион одржава у зраку, ваздуху. б. фиr. једро. — Посред мора види се једна једина лађа ... али је крила објесила, јер није вјетра. Маж. Ф. в. део ветрењаче који хвата ветар и окреће ветрењачу. — Ветрењача ... раширених крила као раширених руку. Чипл. г. делови прозора или врата који се отварају и затварају. — Лупне које прозорско крило. Радул. Крило врата зацвили. Божић. д. један од два или више комада платна од којих се саставља шатор. — Мирују попут птица шатоnска крила бијела. Пар. 4. бочни део чега. а. хаљине, капута, мреже, шајкаче и др. — Стипанчић је био од главе до пете једнако одјевен ... у модри и тијесни фрак с округлим крилима. Новак. б. зграде. — Зоркина је соба била у западном крилу куће. Кум. Мајстор Коста је предао радњу ... и увукао се са Срећом у крило. Сек. в. стола (који се развлачи), кола и др. — Кочија пројури мимо њих, али при томе запе крило од сједала о кола сељачка и потрrа се. Том. Каруце да буду у црно лакиране ... по крилима и пармацима да идӯ црвене линије. Ћос. Д. г. села, града, планине. — Усред крила горског наврх узносита вршка одбија се од сјене стољетних храстова бијело прочеље старога Медведграда. Шен. Његова је кућа била предзадња на оном крилу варошице. Наз. 5. лист биљке. — Ћопић је, како се код нас говори, крајишка детелина од пет крила. Сек. Салате мекани листови крупних крила. Чипл. 6. а. војн. десна и лева страна војске распоређене у бојном реду, бочни делови гомиле људи. — Непријатељ је, чини се, заобишао десно крило. Гор. Лево крило људи одвуче писар ... а на десно оде кмет. Ранк. б. спорт. у ногомету играч који је смештен најдаље на боку с леве или десне стране игралишта. — Навала преко крила је успјешнија. Ног. 7. анат. лева или десна страна плућа. — Рана је тешка ... кроз оба плућна крила. Јак. 8. група у једној политичкој странци или органузацији која се разликује у свом идеолошко-програмском схватању. — Правашко крило је шутјело на спомендан Раковице. Нех. Омладина се делила на десно и лево крило. ЛМС 1951. 9. фиг. помоћ, одбрана, заштита. — Сваком лету напредноме и ти беше једно крило. Змај. 10. а. део тела у седећем положају од трбуха до колена на коме се може што држати. — Прекрштених руку у крилу, сјеђах нијемо. Леск. Ј. О дај ми, драга, да на крило твоје положим главу уморну. Рак. б. (понекад мн.) набор оног дела женске хаљине или прегаче која покрива крило (I0а). — Ту живи и она Селена што нам је ... више пута донела пуно крило бадема и гуња. Шапч. Истрес6 сву ону ситнеж у крило, па разабира све сорту по сорту. Мул. Жена носаше нешто у крилима. Вес. 11. средина, окриље. — И никнут ће из крила љепшег свијета нов човјек. Наз. Оставља породицу да у крилу друштва ... нађе спаса од породичне монотоности. Прод. Кад сване ... под крилом шуме, средином цесте, касат ћу и ја мобилизиран. Кашт.