кри̑ч

крич

крич

том 3, стр. 73, редослед 12

в.
(лок. кри́чу) в. крик.
лок. — локативв. — (после броја) век
— Ужасан крич продре ноћну тишину. Шен. Миле ласте покућинке закружише уз весели крич око звоника.
Дук.

Изворни текст (OCR)

кри̑ч м (лок. кри́чу) в. крик. — Ужасан крич продре ноћну тишину. Шен. Миле ласте покућинке закружише уз весели крич око звоника. Дук.