кр̀кмета

кркмета QA: medium

Лема

кркмета

Извор

том 3, стр. 75, редослед 3

—
мн. тур. коврчице, увојци, витице, зулови. Вук Рј кр̏кнути?, -не̄м сврш. 1. сврш. од кркати Р-К Реч. 2. пући, прснути; исп. крк2.
мн. — множинатур. — турскиисп. — испореди
— Него чувај се да ти ... не кркне жила ка сиромаху фра-Вици јутроске.
Мат.
3. писнути; макнути, мрднути.
— Пук се нагомила да се не може кркнути.
Њег.
4. разг. дати као казну: ~ јединицу. Р-К Реч. кр̏кнути?, -не̄м сврш. узети кога на кркаче.
— Хајде, кркни ме!
Павл.

Изворни текст (OCR)

кр̀кмета с мн. тур. коврчице, увојци, витице, зулови. Вук Рј. кр̏кнути?, -не̄м сврш. 1. сврш. од кркати Р-К Реч. 2. пући, прснути; исп. крк2. — Него чувај се да ти ... не кркне жила ка сиромаху фра-Вици јутроске. Мат. 3. писнути; макнути, мрднути. — Пук се нагомила да се не може кркнути. Њег. 4. разг. дати као казну: ~ јединицу. Р-К Реч. кр̏кнути?, -не̄м сврш. узети кога на кркаче. — Хајде, кркни ме! Павл.