кр̀кљати
кркљати
Лема
кркљати
Извор
том 3, стр. 74, редослед 33
- 1.
испуштати звукове ниског тона који се преливају, клокотати, кључати (о води кад ври, кад извире, тече).
— Кркља у лонцима при огњишту.
Кркљали су извори Пиве.
Кркља као вода у преуском грлањку чутуре.
- 2.а.
испуштати мукле, промукле гласове, крчати (у грлу, прсима, у желуцу, у механизму и сл.).
— Кад је прва жртва почела да кркља, чух меки удар.
Несретник је издисао на снијегу кркљајући.
- 2.б.
говорити муклим, промуклим гласом
— Подвезивала је на прагу чарапе и прозебла кркљала:
— Јесте ли узели вреће?
Изворни текст (OCR)
кр̀кљати, -а̄м несврш. 1. испуштати звукове ниског тона који се преливају, клокотати, кључати (о води кад ври, кад извире, тече). — Кркља у лонцима при огњишту. Станк. Кркљали су извори Пиве. Марк. М. Кркља као вода у преуском грлањку чутуре. Донч. 2. а. испуштати мукле, промукле гласове, крчати (у грлу, прсима, у желуцу, у механизму и сл.). — Кад је прва жртва почела да кркља, чух меки удар. Гор. Несретник је издисао на снијегу кркљајући. Ђон. б. говорити муклим, промуклим гласом — Подвезивала је на прагу чарапе и прозебла кркљала: — Јесте ли узели вреће? Моск.