Одредница

кро̀жет

мтом 3, стр. 80

кро̀жет

крожет

Лема

крожет

Етимологија

Italian

Извор

том 3, стр. 80, редослед 14

  1. врста прслука

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Мара у камижолици и бијелој плисираној сукњи, са плавим крожетом који је на прсима везен повезама, са пуцима од злата. Бег. кроз(а) I предл. с ак. означује 1. простор, место, материју, предмет, средину, ситуацију и сл. којом прелази, пробија се неко или нешто с једног краја на други.
    — Нападачи ... натискоше да бјеже кроза шуму.
    Ћоп.
    Трчао је кроз шшалир војника. Јонке. б Нађен је потпун опис путовања и невоље кроз које је експедиција прошла.
    Петр. М.
    2. а. начин на који се врши нека радња.
    — Овековечише га кроз песму. Бож. Кроз зубе им певуше мекане песме номадске.
    Чипл.
    б. герм. средство помоћу којега се врши каква радња: по (коме, чему), преко, путем, (с) помоћу (кога, чега).
    — Јова Мару кроз свиралу виче.
    Берт.
    Рачуна ... шта прима и губи ако скупља прилоге кроз лист.
    Каш.
    3. време, временски размак или интервал у којем се врши нека радња: за, у току.
    — Кроз четири године основне школе ја сам ревносно хватао муве.
    Нуш.
    Срећа ми се смешила кроз цело време коцкања.
    Цар М.
    Кроз неколико минута завладала незгодна тишина.
    Кол.
    4. нар. узрок или узрочник какве радње: због, услед.
    — Кроз другога да изгубиш главу.
    НП Вук
    Ал се једном љуто завадише, да је зашто, ал није кроза што.
    НПХ
    П (кро̑з) прил. в. скроз.
    — Радо је о свачему премишљао, па често и о ономе што баш није кроз разумевао.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
кро̀жет м тал. покр. врста прслука. — Мара у камижолици и бијелој плисираној сукњи, са плавим крожетом који је на прсима везен повезама, са пуцима од злата. Бег. кроз(а) I предл. с ак. означује 1. простор, место, материју, предмет, средину, ситуацију и сл. којом прелази, пробија се неко или нешто с једног краја на други. — Нападачи ... натискоше да бјеже кроза шуму. Ћоп. Трчао је кроз шшалир војника. Јонке. б Нађен је потпун опис путовања и невоље кроз које је експедиција прошла. Петр. М. 2. а. начин на који се врши нека радња. — Овековечише га кроз песму. Бож. Кроз зубе им певуше мекане песме номадске. Чипл. б. герм. средство помоћу којега се врши каква радња: по (коме, чему), преко, путем, (с) помоћу (кога, чега). — Јова Мару кроз свиралу виче. Берт. Рачуна ... шта прима и губи ако скупља прилоге кроз лист. Каш. 3. време, временски размак или интервал у којем се врши нека радња: за, у току. — Кроз четири године основне школе ја сам ревносно хватао муве. Нуш. Срећа ми се смешила кроз цело време коцкања. Цар М. Кроз неколико минута завладала незгодна тишина. Кол. 4. нар. узрок или узрочник какве радње: због, услед. — Кроз другога да изгубиш главу. НП Вук. Ал се једном љуто завадише, да је зашто, ал није кроза што. НПХ. П (кро̑з) прил. в. скроз. — Радо је о свачему премишљао, па често и о ономе што баш није кроз разумевао. Јакш. Ђ.