кро̀тити
кротити
Лема
кротити
Извор
том 3, стр. 83, редослед 21
- а.
чинити кога кротким, приморавати на покорност (жи« вотињу, непокорног човека), обуздавати разузданост.
— Попео се он њима на кичму ... водио их, упућивао, кротио.
Ја сам сељак, научио сам ... да коња кротим ... да џакове вучем.
- б.
смиривати, задржавати, заустављати очитовање, испољавање чега.
— Очи су јој увек сјајне као да њихов пламен никаква сила не кроти. Рад.
- д.
Д. Стао је с муком кротити мисли. Јел.
- в.
подвргавати неком реду, уређивати.
— Требало би да је напољу, да кроти реке, буши брда.
Сусјед Мате изађе из своје јазбине ... кротећи чупави, изблиједјели, жути брк.
Пододреднице
постајати покоран, смирити се. — Исти шум се с миља кроти. Хар. Па пијем горчину из чаше да страсти се отровне кроте.4 Радул
Изворни текст (OCR)
кро̀тити, -ӣм несврш. а. чинити кога кротким, приморавати на покорност (жи« вотињу, непокорног човека), обуздавати разузданост. — Попео се он њима на кичму ... водио их, упућивао, кротио. Кол. Ја сам сељак, научио сам ... да коња кротим ... да џакове вучем. Сек. б. смиривати, задржавати, заустављати очитовање, испољавање чега. — Очи су јој увек сјајне као да њихов пламен никаква сила не кроти. Рад. Д. Стао је с муком кротити мисли. Јел. в. подвргавати неком реду, уређивати. — Требало би да је напољу, да кроти реке, буши брда. Дав. Сусјед Мате изађе из своје јазбине ... кротећи чупави, изблиједјели, жути брк. Кал.