кро̀чити
крочити
Лема
крочити
Извор
том 3, стр. 84, редослед 4
- 1.
и несврш. 1 учинити корак, коракнути, корачати.
— И крочио сам као туђим ногама даље.
С прага крочи у авлију. Сек. фиr. Јер Vз љубав у животу ријетко срећа крочи.
- 2.
ићи, кретати се.
— Згража се због пута којим крочи ваш отац.
Распричао се како су он и његови дједови ... увијек држали уз сељаке, како су увијек заједно крочили.
Изворни текст (OCR)
кро̀чити, кро̏чӣм сврш. и несврш. 1. учинити корак, коракнути, корачати. — И крочио сам као туђим ногама даље. Чол. С прага крочи у авлију. Сек. фиr. Јер Vз љубав у животу ријетко срећа крочи. Хар. 2. ићи, кретати се. — Згража се због пута којим крочи ваш отац. Креш. Распричао се како су он и његови дједови ... увијек држали уз сељаке, како су увијек заједно крочили. Бен.