Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кр̀стина

жтом 3, стр. 88

кр̀стина

крстина

Лема

крстина

Извор

том 3, стр. 88, редослед 10

  1. 1.

    аугм. од крст.

    аугм. — аугментатив
  2. 2.

    гомила од неколико снопова жита наслаганих унакрст један преко другога.

    — Вежу руковјети пшенице у снопове, снашајУ у крстине.
    Сим.
    По мјесечини садјео жито у крстине.
    Ћоп.
  3. 3.

    стражњи крај самара или седла који има облик крста.

    — Ухвати једном руком за главину сприједа на седлу другом за крстину остраr.
    Вел.
    Гледа у крстину самара пред собом.
    Десн.
  4. 4.

    мн. в. крста (1).

    мн. — множинав. — (после броја) век
    — Болест почиње ... севањем у крстинама.
    Батут
Изворни текст (OCR)
кр̀стина ж 1. аугм. од крст. 2. гомила од неколико снопова жита наслаганих унакрст један преко другога. — Вежу руковјети пшенице у снопове, снашајУ у крстине. Сим. По мјесечини садјео жито у крстине. Ћоп. 3. стражњи крај самара или седла који има облик крста. — Ухвати једном руком за главину сприједа на седлу другом за крстину остраr. Вел. Гледа у крстину самара пред собом. Десн. 4. мн. в. крста (1). — Болест почиње ... севањем у крстинама. Батут.