кр̀ститн

крститн

Стална адреса

Лема

крститн

Извор

том 3, стр. 88, редослед 14

1.а.
(импф. кр̀шта̄х и кр̀шћа̄х; трп. прид. кр̏штен) сврш. и несврш (из)вршити над ким обред крштења.
импф. — имперфекттрп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Да те чује наш поп ... не би те ни опојао кад умреш нити би ти крстио кад родиш.
Рист.
1.б.
да(ва)ти име, бити кум на крштењу.
— Крсти Тодор чедо мушку главу.
НП Вук
1.в.
назвати, називати, именовати.
— Ја такво стање крстим: издаја.
Чол.
Споредно је ... крсти ли тко своју умјетност импресионизмом или експресионизмом. С 1919.
2.а.
(само несврш.) покретом десне руке чинити знак крста, симбол хришћанске вере.
несврш. — несвршени глагол
— Плашио се њихових ... погледа ... крстећи их и читајући им молитве.
Чипл.
2.б.
обраћати кога у хришћанство вршећи над њим обред крштења.
— Диже народ, крсти земљУ, а варварске ланце сруши.
Њег.
3.
фиг. довести, доводити памети, уразумити, уразумљивати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Али тко ће тебе да крсти? Једаред си проговорио, и онда глупаво.
Вел.
левом (и десном) руком јако, много се чудити; ~ на кога заклињати се на кога. — Сви веле како је он ... велики Словенин. Христо Матов се крсти на њега. Бож.; не да се крстити не да се одвратити од свога наума, своје намере; ~ са четири прста бити католичке вероисповести; ~ са три прста бити православне вероисповести.

Фразе

докон, беспослен поп (и) јариће крсти посл. беспослен човек често проводи време у ситним, некорисним и непотребним пословима; ~ кога батином, канџијом и сл., ~ коме леђа (ис)- тући, ударати кога; ~ млеко, вино шаљ. уливати, сипати у млеко или у вино воду; крсти вука, а вук у гору посл. некога који је склон каквој навици или мани тешко је од тога одвикнути; тиква тикву крсти нар. будала будалу рађа.

~ чудом (од чуда, у чуду),

Пододреднице

~ се

1. = крижати се (1). — Не пита се ко се како крсти, но чија му крвца грије прси. Њег. Помисли ... да је сабласт па се поче крстити. Тур. 2. а. подврћи се, подвргавати се обреду крштења. — фиг. Та нисмо ли... заједно се ... крстили у ватри и крви душманској? Кост. Л. б. примити, примати хришћанску веру подвргавши се обреду крштења. — Од тридесет година кр̏сти се наново у православној вјери. Дан. 3. звати се, називати се, именовати се. — Публика разабра да је то име ... измишљено и да се њим крстио дотле незнатни поморски поручник. Мат. Она нова жена ће наше друштво спасти ... од оне господе ... што се крсте »гњаватори«. Матош. 4. (коrа, чега, од кога, од чега) фиг. бежати од кога, чега, чувати се, клонити се кога, чега. — То су лаже и варалице, од таковијех се крсти и бјежи. Вук

= крижати се (1).подврћи се, подвргавати се обреду крштења.примити, примати хришћанску веру подвргавши се обреду крштења.звати се, називати се, именовати се.(коrа, чега, од кога, од чега) фиг. бежати од кога, чега, чувати се, клонити се кога, чега.

Изворни текст (OCR)

кр̀ститн, -ӣм (импф. кр̀шта̄х и кр̀шћа̄х; трп. прид. кр̏штен) сврш. и несврш. 1. а. (из)вршити над ким обред крштења. — Да те чује наш поп ... не би те ни опојао кад умреш нити би ти крстио кад родиш. Рист. б. да(ва)ти име, бити кум на крштењу. — Крсти Тодор чедо мушку главу. НП Вук. в. назвати, називати, именовати. — Ја такво стање крстим: издаја. Чол. Споредно је ... крсти ли тко своју умјетност импресионизмом или експресионизмом. С 1919. 2. а. (само несврш.) покретом десне руке чинити знак крста, симбол хришћанске вере. — Плашио се њихових ... погледа ... крстећи их и читајући им молитве. Чипл. б. обраћати кога у хришћанство вршећи над њим обред крштења. — Диже народ, крсти земљУ, а варварске ланце сруши. Њег. 3. фиг. довести, доводити памети, уразумити, уразумљивати. — Али тко ће тебе да крсти? Једаред си проговорио, и онда глупаво. Вел.