кр̏ст
крст
Лема
крст
Извор
том 3, стр. 87, редослед 1
- 1.
(мн. кр̀стови) = криж
— Свом снагом тргну жељезну мотку којом је био подбочен крст на раскршћу.
Пред иконом крст на се метну.
Стајале су жене у белим мантилима са црвеним крстом око руке.
Један крак крста на коме јелка стоји, отпаде.
Стрже са прстију два крста и медаљу.
В. Облигацију ће дужник потписати или крстом означити.
Њезин је муж крст који јој је бог послао.
Народ је ... понео тежак крст страдања.
- 2.а.
фиг. крштење.
— На крсту доби име Матија.
Дошла кума што је мене држала на крсту.
- 2.б.
хришћанска вера.
— Када су нам стари примили крст, свакога су од њих кумови нарекли у једно ново име, неког кршћанског свеца.
- 2.в.
хришћански свет, хришћанство.
— Крст ... су Славени стољећима спасавали од Полумјесеца.
- 2.г.
хришћанин (према муслиману).
— Сватко добива суд по правди, био Турчин или крст.
Правоверном Куран допушта погазит крсту задану реч.
- 2.д.
место где се путови разилазе, раскршће, раскрижје.
— Станојло кмет изиђе на крст. Људи ... прилазе њему.
- 3.
одсек времена од десет година, деценија.
dialectal— Ја сам већ на леђа пети крст пребацио.
Од ока јој дадоше ... четири крста.
- 4.
крстина (2).
— Мотрио је ... ораницу с крстовима зоби, сложеним на њој.
- 5.
осам везда у сазвежђу Лабуда.
од три прста онај који се крсти са три прста, припадник православне вероисповести. — Затрије се име црногорско, не остаде крста од три прста. Њег.; мрзити као ђаво мрзити јако, силно; петров ~ бот. биљка из пор. љиљана, вранино око paris ouauritolia. Сим. Реч.; разапињати коrа на ~ задавати коме непрестане бриге и патње; ставити на што ~, ударити ~ преко чега в. уз криж (изр.).
Фразе
бежати од кога као ђаво од крста избегавати кога; Црвени
Изворни текст (OCR)
кр̏ст, кр̀ста м (мн. кр̀стови) 1. = криж. — Свом снагом тргну жељезну мотку којом је био подбочен крст на раскршћу. Тур. Пред иконом крст на се метну. Кош. Стајале су жене у белим мантилима са црвеним крстом око руке. Јак. Један крак крста на коме јелка стоји, отпаде. Ћос. Б. Стрже са прстију два крста и медаљу. Мил. В. Облигацију ће дужник потписати или крстом означити. Лапч. Њезин је муж крст који јој је бог послао. Крањч. Стј. Народ је ... понео тежак крст страдања. Пол. 1944. 2. фиг. а. крштење. — На крсту доби име Матија. Водн. Дошла кума што је мене држала на крсту. Пец. б. хришћанска вера. — Када су нам стари примили крст, свакога су од њих кумови нарекли у једно ново име, неког кршћанског свеца. Љуб. в. хришћански свет, хришћанство. — Крст ... су Славени стољећима спасавали од Полумјесеца. Матош. г. хришћанин (према муслиману). — Сватко добива суд по правди, био Турчин или крст. Том. Правоверном Куран допушта погазит крсту задану реч. Јакш. Ђ. д. место где се путови разилазе, раскршће, раскрижје. — Станојло кмет изиђе на крст. Људи ... прилазе њему. Вес. 3. покр. одсек времена од десет година, деценија. — Ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Игњ. Од ока јој дадоше ... четири крста. Љуб. 4. крстина (2). — Мотрио је ... ораницу с крстовима зоби, сложеним на њој. Крањч. Стј. 5. осам везда у сазвежђу Лабуда.