кру́пан
крупан
Лема
крупан
Извор
том 3, стр. 94, редослед 15
- 1.а.
(одр. кру̑пнӣ; комп кру̀пнијӣ) који се састоји од истоврсних делова, честица већег обујма, запремине; супр. ситан: ~ песак, ~ снег, ~ брашно.
— Шетао је лагано по соби и брисао ... крупни зној са чела. Ков.
- 1.а.
На првој страни ... новина писало је крупним словима ... Јак.
- 1.б.
који је великог обима.
— Свуда око ње кућице крупне и високе јеле под снијегом.
- 2.а.
који је великих димензија.
— Кит је најкрупнија животиња.
Мумла крупно звоно с цркве.
- 2.б.
који је великих, широких костију, широк.
— Омален је, једар и крупан.
Нечија крупна шака спустила му се на главу.
н. који се састоји од великог броја чега.
— Војска нам је нарасла из партизанских одреда у крупне јединице. Дед.
- 2.г.
који је великог замаха, широк, развучен (о корацима).
— Шетао је крупним корацима по канцеларији.
- 3.
који има велика материјална средства, велике могућности; који је великих размера.
— Владајућу класу представља крупна трговачка буржоазија. Ант.
- 1.
Наша цивилизација и техника траже ... крупну индустријV. Пол. 1957.
- 4.а.
који је велик по моћи, јачини, интензитету.
— Отиде у шумарак гдје зачу крупно смијање.
- 4.б.
снажан и дубок (о гласу).
— Чуо му је ... крупни баритон.
Викнуо је својим крупним, звонким басом. Петр.
- 4.в.
који заузима истакнут углед, положај, који одлучује о чему.
— О слави му долазе све први трговци и крупни чиновници.
Све су то биле крупне личности, с великим утјецајем.
- 5.а.
важан, знатан, значајан; врло озбиљан.
— Дјетету су надјели име Хрустем, јер се то име чинило крупно.
Ви имате једну крупну ману.
Било је ту и других ... крупних питања и задатака.
- 5.б.
(у именичкој служби) оно што је важно, значајно.
— Кад год је требало о чему крупнијем већати
— одмах су позивали чича-Срећка.
По ситном се гата крупно.
Фразе
~ износ, ~ свота (сума) велика свота новаца; ~ новац, ~ монета новац у новчаницама велике вредности; ~ корак напред фиг. велик напредак; ~ разговор неугодан, оштар разговор; пале су крупне речи дошло је до сукоба, свађе; ~ стока волови, краве, биволи; у крупним цртама, потезима (испричати, изнети) оно што је битно, основно (испричати, изнети).
Изворни текст (OCR)
кру́пан, -пна, -пно (одр. кру̑пнӣ; комп. кру̀пнијӣ) 1. а. који се састоји од истоврсних делова, честица већег обујма, запремине; супр. ситан: ~ песак, ~ снег, ~ брашно. —— Шетао је лагано по соби и брисао ... крупни зној са чела. Ков. А. На првој страни ... новина писало је крупним словима ... Јак. б. који је великог обима. — Свуда око ње кућице крупне и високе јеле под снијегом. Чол. 2. а. који је великих димензија. — Кит је најкрупнија животиња. Петр. М. Мумла крупно звоно с цркве. Каш. б. који је великих, широких костију, широк. — Омален је, једар и крупан. Шен. Нечија крупна шака спустила му се на главу. Пав. н. који се састоји од великог броја чега. — Војска нам је нарасла из партизанских одреда у крупне јединице. Дед. В. Г. који је великог замаха, широк, развучен (о корацима). — Шетао је крупним корацима по канцеларији. Уск. 3. који има велика материјална средства, велике могућности; који је великих размера. — Владајућу класу представља крупна трговачка буржоазија. Ант. 1. Наша цивилизација и техника траже ... крупну индустријV. Пол. 1957. 4. a. који је велик по моћи, јачини, интензитету. — Отиде у шумарак гдје зачу крупно смијање. Мат. б. снажан и дубок (о гласу). — Чуо му је ... крупни баритон. Новак. Викнуо је својим крупним, звонким басом. Петр. В. в. који заузима истакнут углед, положај, који одлучује о чему. — О слави му долазе све први трговци и крупни чиновници. Срем. Све су то биле крупне личности, с великим утјецајем. Франг. 5. а. важан, знатан, значајан; врло озбиљан. — Дјетету су надјели име Хрустем, јер се то име чинило крупно. Сиј. Ви имате једну крупну ману. Јанк. Било је ту и других ... крупних питања и задатака. Кол. б. (у именичкој служби) оно што је важно, значајно. — Кад год је требало о чему крупнијем већати — одмах су позивали чича-Срећка. Вес. По ситном се гата крупно. Вел.