Одредница

кру̀пњати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 95

кру̀пњати

крупњати, крупњети QA: medium

Лема

крупњати

Варијанте

крупњети, кру̀пњети

Извор

том 3, стр. 95, редослед 20

  1. несврш. постајати крупнији.

    несврш. — несвршени глагол
    — Поткидао је доње лишће да репа боље крупња. Андр. ИЈЈе̄лка е почела крупњети у па̑су. Шамун. кру̑т, кру́та, кру́то (одр. кру̑тӣ; комп. кру̏ћӣ) 1. који се не може гњечити, месити, који је тврд при опипу, пипању, који не мења лако свој облик; супр. мек(ан).
    — Извуче чувидски нос од крута папира.
    Вел.
    Испод рукава истицале су се круте ... беле маншете.
    Чипл.
    2. а. који чврсто стоји, темељит; збијен, масиван.
    — Ш ија му крута и масивна.
    Каш.
    Омале̑н, али зато широк И крут у плећима.
    Вујач.
    б. који је лишен способности кретања, непокретан, укочен.
    — Лева нога је нешто крута у колену.
    Сек.
    Обневидео је], занемео и крут од пића.
    Андр. И.
    3. фиг. а. који је крајње уздржљив у испољавању осећања, чувстава и унутрашње топлине, хладан.
    — Нек' будем крут, ал не неприродан.
    Богд.
    Крут и строr, он није знао за интелектуалну нежност.
    Скерл.
    б. који је претерано строг у понашању, који се строго придржава правила у опхођењу, неприродан, извештачен.
    — У ... пози свјесно истичући своју личност, крут.
    Бег.
    Стихују учене поеме и суве сонате, круте и намештене.
    Грол
    4. фиг. а. (обично мн.) који се оштро разликује, чврст, оштар.
    — Супротности прелазе једна у другу путем прелазних чланова, нема крутих и оштрих граница.
    Лог. 2
    Крутих боја и сувише оштрих тонова У природи нема.
    Цар М.
    б. који је укочен, без покрета, без живости.
    — Прозорске иконе су са површном израдом и крутим линијама својим ... далеко од савршенства. БК 190б 5. фиг. а. који је строг и непопустљив према себи и према другима; који се не да поколебати, упоран.
    — У ... крутим догматичарима, ситничарима и окорним злопамтилима ... он ... је био скоро немогућ.
    Грол
    Ти не смијеш се понизит никако, већ остат крута, остат поносна.
    Огр.
    б. претерано строг, немилосрдан, окрутан, суров.
    — Аустрија је увела lУ Боснӯ крут режим.
    Јов. Ј.
    То бијаше капитал муком стечен у крутој овој земљи.
    Кол.
    в. који је немилосрдан, тежак по својој неизбежности, доследности.
    — Ово је истина и́рута и неумољива.
    Рад. Стј.
    Један се догађај развијао из друrоrа ... по некој крутој логици. Ко5. г. који изражава, испољава непопустљивост, немилосрдност, суровост.
    — Глас му је крут, шкрипи у њему нека свађа.
    Лал.
    А оне голе, изморене сјене ... осјетише крутих ријечи бреме.
    Комб.
    6. фиr. а. пун тешкоћа, тегобан, напоран.
    — Одржаше круте борбе против Турчину.
    Павл.
    Поштено сноси сиротињу круту.
    Змај
    б. који производи утисак тегобности, безизлазности, суморности.
    — Старост пуста, осамљена, без утјехе ... која чека те несретнице, бијаше нацртана толи крутим али вјерним бојама.
    Војн.
    7. врло хладан, оштар, јак по интензитету (о студени, хладноћи).
    — Била крута зимска ноћ.
    Кум.

Фразе

~ кошуља кошуља којој је предњи део који покрива прса уштиркан; ~ рука претерано строга дисциплина. БК 190б 5. фиг. а. који је строг и непопустљив према себи и према другима; који се не да поколебати, упоран. — У ... крутим догматичарима, ситничарима и окорним злопамтилима ... он ... је био скоро немогућ. Грол. Ти не смијеш се понизит никако, већ остат крута, остат поносна. Огр. б. претерано строг, немилосрдан, окрутан, суров. — Аустрија је увела lУ Боснӯ крут режим. Јов. Ј. То бијаше капитал муком стечен у крутој овој земљи. Кол. в. који је немилосрдан, тежак по својој неизбежности, доследности. — Ово је истина и́рута и неумољива. Рад. Стј. Један се догађај развијао из друrоrа ... по некој крутој логици. Ко5. г. који изражава, испољава непопустљивост, немилосрдност, суровост. — Глас му је крут, шкрипи у њему нека свађа. Лал. А оне голе, изморене сјене ... осјетише крутих ријечи бреме. Комб. 6. фиr. а. пун тешкоћа, тегобан, напоран. — Одржаше круте борбе против Турчину. Павл. Поштено сноси сиротињу круту. Змај. б. који производи утисак тегобности, безизлазности, суморности. — Старост пуста, осамљена, без утјехе ... која чека те несретнице, бијаше нацртана толи крутим али вјерним бојама. Војн. 7. врло хладан, оштар, јак по интензитету (о студени, хладноћи). — Била крута зимска ноћ.
Кум.
~ кошуља кошуља којој је предњи део који покрива прса уштиркан; ~ рука претерано строга дисциплина.
Изворни текст (OCR)
кру̀пњати, -а̄м и кру̀пњети, -пнӣм несврш. постајати крупнији. — Поткидао је доње лишће да репа боље крупња. Андр. ИЈЈе̄лка е почела крупњети у па̑су. Шамун. кру̑т, кру́та, кру́то (одр. кру̑тӣ; комп. кру̏ћӣ) 1. који се не може гњечити, месити, који је тврд при опипу, пипању, који не мења лако свој облик; супр. мек(ан). — Извуче чувидски нос од крута папира. Вел. Испод рукава истицале су се круте ... беле маншете. Чипл. 2. а. који чврсто стоји, темељит; збијен, масиван. — Ш ија му крута и масивна. Каш. Омале̑н, али зато широк И крут у плећима. Вујач. б. који је лишен способности кретања, непокретан, укочен. — Лева нога је нешто крута у колену. Сек. Обневидео је], занемео и крут од пића. Андр. И. 3. фиг. а. који је крајње уздржљив у испољавању осећања, чувстава и унутрашње топлине, хладан. — Нек' будем крут, ал не неприродан. Богд. Крут и строr, он није знао за интелектуалну нежност. Скерл. б. који је претерано строг у понашању, који се строго придржава правила у опхођењу, неприродан, извештачен. — У ... пози свјесно истичући своју личност, крут. Бег. Стихују учене поеме и суве сонате, круте и намештене. Грол. 4. фиг. а. (обично мн.) који се оштро разликује, чврст, оштар. — Супротности прелазе једна у другу путем прелазних чланова, нема крутих и оштрих граница. Лог. 2. Крутих боја и сувише оштрих тонова У природи нема. Цар М. б. који је укочен, без покрета, без живости. — Прозорске иконе су са површном израдом и крутим линијама својим ... далеко од савршенства. БК 190б 5. фиг. а. који је строг и непопустљив према себи и према другима; који се не да поколебати, упоран. — У ... крутим догматичарима, ситничарима и окорним злопамтилима ... он ... је био скоро немогућ. Грол. Ти не смијеш се понизит никако, већ остат крута, остат поносна. Огр. б. претерано строг, немилосрдан, окрутан, суров. — Аустрија је увела lУ Боснӯ крут режим. Јов. Ј. То бијаше капитал муком стечен у крутој овој земљи. Кол. в. који је немилосрдан, тежак по својој неизбежности, доследности. — Ово је истина и́рута и неумољива. Рад. Стј. Један се догађај развијао из друrоrа ... по некој крутој логици. Ко5. г. који изражава, испољава непопустљивост, немилосрдност, суровост. — Глас му је крут, шкрипи у њему нека свађа. Лал. А оне голе, изморене сјене ... осјетише крутих ријечи бреме. Комб. 6. фиr. а. пун тешкоћа, тегобан, напоран. — Одржаше круте борбе против Турчину. Павл. Поштено сноси сиротињу круту. Змај. б. који производи утисак тегобности, безизлазности, суморности. — Старост пуста, осамљена, без утјехе ... која чека те несретнице, бијаше нацртана толи крутим али вјерним бојама. Војн. 7. врло хладан, оштар, јак по интензитету (о студени, хладноћи). — Била крута зимска ноћ. Кум.