Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кр́чати

несврштом 3, стр. 100

кр́чати

крчати

Лема

крчати

Извор

том 3, стр. 100, редослед 11

  1. 1.

    испуштати гласове као да вода кључа, бурљати.

    — Непријатно и потмуло крчало му у трбуху.
    Моск.
    А празна цријева безнадно крчала.
    Сим.
  2. 2.а.

    испуштати кроз грло промукле гласове, хроптати, хркати.

    — Тако мој бабо покојни крча, крча сиромах, па пред зору умре.
    Дом.
  3. 2.б.

    звучати мукло, хрипати.

    — Обоје ућуташе, само се чује како Ивану крчи у грудима.
    Дом.
  4. 3.

    испуштати тихе, меке звукове (о мачки).

    — Мачак отегао код пећи све четири па задовољно преде и крчи.
    Сим.
  5. 4.

    испуштати, изводити оштре, реске звукове, клопарати.

    — Крче кола цео дан, и ноћу.
    Ранк.
    Једва сам се прогурао до угла у коме је крчао радио.
    Чол.
  6. 5.

    бучати, жагорити, галамити.

    — Крчи војска у пољу. Пуна мекана крчи.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
кр́чати, -чӣм несврш. 1. испуштати гласове као да вода кључа, бурљати. — Непријатно и потмуло крчало му у трбуху. Моск. А празна цријева безнадно крчала. Сим. 2. а. испуштати кроз грло промукле гласове, хроптати, хркати. — Тако мој бабо покојни крча, крча сиромах, па пред зору умре. Дом. б. звучати мукло, хрипати. — Обоје ућуташе, само се чује како Ивану крчи у грудима. Дом. 3. испуштати тихе, меке звукове (о мачки). — Мачак  отегао код пећи све четири па задовољно преде и крчи. Сим. 4. испуштати, изводити оштре, реске звукове, клопарати. — Крче кола цео дан, и ноћу. Ранк. Једва сам се прогурао до угла у коме је крчао радио. Чол. 5. бучати, жагорити, галамити. — Крчи војска у пољу. Пуна мекана крчи. Вук Рј.