Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кр́чити

несврштом 3, стр. 100

кр́чити

крчити

Лема

крчити

Извор

том 3, стр. 100, редослед 22

  1. 1.

    ископавати, уклањати из земље заједно с кореном пањеве, дрвеће и сл.

    с — средњи родсл. — слично
    — Цио дан крче који педаљ брежине.
    Павл.
    Народ је почео излазити из шума и гудура, крчити њиве и градити куће место пређашњих колиба Марк. С.
  2. 2.а.

    (пут) правити, стварати, пробијати.

    — Журно крчећи себи пут десном руком дошао је до десне говорнице. Ћос.
  3. 2.б.

    Два дана и двије ноћи, у оштрим борбама, крчио је он себи пут из обруча. Донч. фиг. Треба овдје да крчимо пут по коме ће се твоја домовина ослободити. Шен. Иако бијени свим вјетровима живота, ипак крче нове ... путеве којима ... граде човјечанство. Чол.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  4. 2.б.

    пробијати, уклањати с пута, чистити.

    с — средњи род
    — Пењући се са руба равнице, улазимо у једну мртву увалу којој се снијег једва крчи.
    Ђон.
    Ред солдата крчи снијег ... озебли до ушију.
    Вуј.

Пододреднице

~ се

угибати се чинећи коме пут, уклањати се. — Народ се крчио пред њим и пред њима. Тур

угибати се чинећи коме пут, уклањати се.
Изворни текст (OCR)
кр́чити, кр̑чӣм несврш. 1. ископавати, уклањати из земље заједно с кореном пањеве, дрвеће и сл. — Цио дан крче који педаљ брежине. Павл. Народ је почео излазити из шума и гудура, крчити њиве и градити куће место пређашњих колиба. Марк. С. 2. а. (пут) правити, стварати, пробијати. — Журно крчећи себи пут десном руком дошао је до десне говорнице. Ћос. Б. Два дана и двије ноћи, у оштрим борбама, крчио је он себи пут из обруча. Донч. фиг. Треба овдје да крчимо пут по коме ће се твоја домовина ослободити. Шен. Иако бијени свим вјетровима живота, ипак крче нове ... путеве којима ... граде човјечанство. Чол. б. пробијати, уклањати с пута, чистити. — Пењући се са руба равнице, улазимо у једну мртву увалу којој се снијег једва крчи. Ђон. Ред солдата крчи снијег ... озебли до ушију. Вуј.