кр̀шити

кршити

Стална адреса

Лема

кршити

Варијанте

кр̏шити

Извор

том 3, стр. 102, редослед 12

1.
а одвајати од целине, растављати на делове, на комаде, ломити.
— Голубови су прелијетали ... кршећи по коју гранчицу.
Торб.
Људи почели кршити кукуруз.
Гор.
Слушаше боли што му груди крше.
Ил.
б. вадити, извлачити, кидајући каквим оруђем.
— Тежак замахује красном у зараслу земљу и пањеве крши.
Шант.
2.
брзим кретањем раздвајати, сећи, резати што (воду, ваздух).
— За нас си ... одбијао буру, кршио таласе.
Јакш. Ђ.
Ш панско небо крше пропелери.
Ђон.
3.а.
фиг. не придржавати се онога што се држало, што је важило, што је било уобичајено, укорењено, уговорено.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Оптужује Јапан да ... крши пакт о Лиги народа.
Обз. 1932
Кварио је ред и кршио дисциплину.
Андр. И.
3.б.
мењати, ломити (чији карактер, владање и сл.).
сл. — слично
— Тешка животна борба крши ... и јаке карактере.
Прод.
3.в.
савладавати, побеђивати, уништавати.
— Т ми смо сами кршили Турке гдје Млечана никада није било.
Шимун.
3.г.
исцрпљујући чију снагу, страст стишавати, задовољавати.
— Кратак је он ... да је крши и да јој предовољства даје.
Рад. Д.
леђа (шију) мучити се, патити се; ~ прсте (руке) чинити покрете рукама којим се изражава велика жсалост, узнемиреност, узбуђеност; ~ врат (по свету) нар. потуцати се (по свету).

Фразе

без кршене паре, ни кршене паре без икаква новца, без пребијене паре;

Пододреднице

~ се

1. савијањем, ударањем о што, притиском растављати се, распадати се у комаде, ломити се, дробити се. — Под слаткоћом дозрела воћа гране се крше. Фран. Око острва се кршио и ломио читав хаос од леда. Петр. М. фиг. Тада се савести змрачују, карактери крше ... вера у напредак гаси. Прод. 2. проламати се, пуцати, одјекивати. — Као да се громови под њим крше, забучи ријека. Леск. Ј. 3. нар. бити кршан (2), леп. — Како се долама у злату крши! Коч. 4. фиr. а. мучити се обав ајући, вршећи какав посао. — Не крши се он бадава кроз народ. Каш. Хајд добро, што вас тера. Али шга ћу ја овако стар, да се ноћас кршим! Јак. б. мучити се осећајући терет, тражећи решење за тешка питања или излаз из мучног положаја. — Кршим се из једне крајности у другу. Уск. в. слабити, нестајати, губити се. — И оно мало снаге ... стало се колебати и кршити. Грг

савијањем, ударањем о што, притиском растављати се, распадати се у комаде, ломити се, дробити се.проламати се, пуцати, одјекивати.бити кршан (2), леп.фиr. мучити се обав ајући, вршећи какав посао.мучити се осећајући терет, тражећи решење за тешка питања или излаз из мучног положаја.слабити, нестајати, губити се.

Изворни текст (OCR)

кр̀шити и кр̏шити, -ӣм несврш. 1. а. одвајати од целине, растављати на делове, на комаде, ломити. — Голубови су прелијетали ... кршећи по коју гранчицу. Торб. Људи почели кршити кукуруз. Гор. фиг. Слушаше боли што му груди крше. Ил. б. вадити, извлачити, кидајући каквим оруђем. — Тежак замахује красном у зараслу земљу и пањеве крши. Шант. 2. брзим кретањем раздвајати, сећи, резати што (воду, ваздух). — За нас си ... одбијао буру, кршио таласе. Јакш. Ђ. Ш панско небо крше пропелери. Ђон. 3. фиг. а. не придржавати се онога што се држало, што је важило, што је било уобичајено, укорењено, уговорено. — Оптужује Јапан да ... крши пакт о Лиги народа. Обз. 1932. Кварио је ред и кршио дисциплину. Андр. И. б. мењати, ломити (чији карактер, владање и сл.). — Тешка животна борба крши ... и јаке карактере. Прод. в. савладавати, побеђивати, уништавати. — Т ми смо сами кршили Турке гдје Млечана никада није било. Шимун. г. исцрпљујући чију снагу, страст стишавати, задовољавати. — Кратак је он ... да је крши и да јој предовољства даје. Рад. Д.