кр̀шљава
кршљава
Лема
кршљава
Извор
том 3, стр. 103, редослед 1
- —
оном. глас који се чује кад се што крши.
— Нит' се чује кршљава ребара, нит јаука има од удара.
Изворни текст (OCR)
кр̀шљава ж оном. глас који се чује кад се што крши. — Нит' се чује кршљава ребара, нит јаука има од удара. Март.