кр́њити
крњити
Лема
крњити
Извор
том 3, стр. 79, редослед 11
- 1.
чинити да што буде крње, доводити у неисправно стање, нарушавати целину чега, смањивати.
— Киша, ветрови и снегови крњили су је кулу и рушили полагано, камен по камен.
Он ми је гост ... и немојте крњит дарове њему.
- 2.
ограничавати чија права, наносити штету чијем угледу.
— Појединац може употребити својУ снагу ради побољшавања свога положаја, док год тиме не крњи права другоме. апч. Наука не крњи, него подиже углед.
Пододреднице
одвајати се, отпадати од чега (обично с крајева). — Вену, тихо вену цвјетови], па се с дршка крње. Хар. Смањује се полако Тодорово имање ... полако се крње и готовина и приходи. Сек. кр́њо -а, -е̄ м = крња
Изворни текст (OCR)
кр́њити, кр̑њӣм несврш. 1. чинити да што буде крње, доводити у неисправно стање, нарушавати целину чега, смањивати. — Киша, ветрови и снегови крњили су је кулу и рушили полагано, камен по камен. Андр. И. Он ми је гост ... и немојте крњит дарове њему. М-И. 2. ограничавати чија права, наносити штету чијем угледу. — Појединац може употребити својУ снагу ради побољшавања свога положаја, док год тиме не крњи права другоме. апч. Наука не крњи, него подиже углед. Лог. 2.