кр̑њ
крњ
Лема
крњ
Извор
том 3, стр. 78, редослед 21
- 1.
(комn. кр̏њӣ) којему је један део одбијен, одломљен с једнога краја, који је оштећен крунећи се.
— У крњем огледалцету загледа се у рђаво избријано лице.
Један крњи зуб ... указао се при том осмеху.
- 2.
недовршен, непотпун.
— Овако изврсна хисторија могла би остати крња и саката.
То је образовање крње.
Ја сам искао све цјеловито, и све нашао крње.
Фразе
~ месец месец који се види у смањеном облику, у облику српа; ~ парламенат, ~ скупштина пол. парламенат (скупштина) који је напустио знатан број чланова; крње реченице грам. реченице у којима је изостављен глаголски преОикат.
Изворни текст (OCR)
кр̑њ, кр́ња, кр́ње (комn. кр̏њӣ) 1. којему је један део одбијен, одломљен с једнога краја, који је оштећен крунећи се. — У крњем огледалцету загледа се у рђаво избријано лице. Ћос. Д. Један крњи зуб ... указао се при том осмеху. Поп. Ј. 2. недовршен, непотпун. — Овако изврсна хисторија могла би остати крња и саката. Вел. То је образовање крње. Ранк. Ја сам искао све цјеловито, и све нашао крње. Уј.