Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̀бурити

несврштом 3, стр. 105

ку̀бурити

кубурити

Стална адреса

Лема

кубурити

Извор

том 3, стр. 105, редослед 17

  1. 1.

    тешко жсивети, животарити, таворити, патити се и борити се с разним невољама и недаћама.

    с — средњи род
    — Живјело се с дана у дан, кубурило се.
    Ивак.
    Био пука сирота и кубурио као ђаво.
    Срем.
  2. 2.

    бактати се, борити се, петљати.

    — А збиља, како ти они остали дужници? ... Та кубурим помало ...
    — одговара скромно Давид.
    Глиш.
    Стаклара је дуго кубурила са тржиштем које није било нарочито заинтересовано за стаклену амбалажV. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
ку̀бурити, -ӣм несврш. 1. тешко жсивети, животарити, таворити, патити се и борити се с разним невољама и недаћама. — Живјело се с дана у дан, кубурило се. Ивак. Био пука сирота и кубурио као ђаво. Срем. 2. бактати се, борити се, петљати. — А збиља, како ти они остали дужници? ... Та кубурим помало ... — одговара скромно Давид. Глиш. Стаклара је дуго кубурила са тржиштем које није било нарочито заинтересовано за стаклену амбалажV. Б 1958.