ку̏д
куд, куда
Лема
куд
Варијанте
куда, ку̀да̄
Извор
том 3, стр. 107, редослед 19
- 1.а.
у упитном значењу у каквом правцу? којим путем?
— Станко, куда се шеташ?
Куд ми вас неста, ви очи чарне? Ант.
- 2.б.
у каквом месту, где.
dialectal— Дође јој напамет онај мрки морнар ...
— куд је сад он и је ли се оженио ? Пип. Куд сте били с пушкама?
- 2.в.
у узвичним реченицама изражава жаљење, чуђење поводом чега: камо, на коју страну.
— Куд ће од срамоте, шта ће свет да рекне кад чује!
- 2.г.
на коме месту и у које време, где и када, како.
— Да играмо у једну кајгану од осам јаја!
— Море, куд се па у кајгану играло!
- 2.д.
у што, на што.
— Еј Пантелеју ... куд си профућкао живот! Моск. ђ. зашто.
— Та
— пристајемо, пристајемо
— куд нећемо!
- 2.е.
у реторском питању кад се очекује негативан одговор: зар, је ли могуће.
— Куд ћете већег ужитка за мене!
- 2.ж.
како, на који начин.
— Ви сте млади, а он старац
— куд ће он моћи љубити иначе неголи што купац љуби своје злато!
Питуљицу си опет смазао
— викала је ... кухарица
— куд час прије!
- 2.а.
истиче супротност: камоли, некмоли.
— Узео бих ја њу да је ћорава, а куд не овако, још држећу, згодну жену.
- 2.б.
истиче одрицање, сумњу: како.
— Куда ћеш се, брате, борити с Марком живим, а камоли још кад је вампир!
Куд би он потрошио ту цркавицу коју је још из села понео да му се у невољи нађе.
- 3.
неодређено: у било које место, на било коју страну, некамо.
— Пошли су да се склоне куда, гдје их нитко неће наћи.
Бели играч је принуђен да узме коња јер нема куд краљицом. Шах
- 4.
уз компаратив прилога и придева: много, неупоредиво.
— Што жалих, с брата ми се куд више ражали.
Његова се жена поче да осмејкује ... а и ми остали, и ми смо били расположенији, куда расположенији.
- 5.
(у корелацији с »туд«) како-тако.
archaic— Жупанија ријечка увиђа куд нужду туд и тешкоћу тога препорођења.
- 6.а.
у односном значењу у служби везника који везује зависну реченицу у којој се изриче место: тамо где.
— Закласа раж и јечам, а кукуруз, особито куд полије вода, зрновит у вис потече.
Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли.
- 6.б.
правац: камо.
— Глупо је да се овде сачекујемо, у сумњивој крчми куд сваки час навраћају жандари.
Ошине коња, те ... они полете к лађама ... куд оба жељеше.
Људи су као овце: куда ован, туда и цело стадо.
- 6.в.
досег, удаљеност: докле.
— Били смо насред степе, гдје нисмо, куд је око допирало, видјели ништа друго него траву. Јанке.
- 6.г.
упозорава да је оно што ће се изрећи главном реченицом супротно или много веће од онога што се изриче реченицом с »куд«.
— Куд је био већ љут, то га је још већма наљутило.
Фразе
било ~ свеједно у ком правцу, на коју страну; бог (враг) зна ~ неизвесно у коме правцу, на коју страну; ~ који, ко ~ један овамо, други онамо, сваки на своју страну; ~ му драго, ~ год ма у ком правцу, било на коју страну; куда-туда на разне стране; куд би ми (нам) био крај в. уз крај (изр.); ~ пукло да пукло ма шта се догодило. — Ја ћу све то смрвити ... куд пукло да пукло! Вел.; немати ~ (ни камо) немати никаквог излаза.
Изворни текст (OCR)
ку̏д и ку̀да̄ прил. 1. у упитном значењу а. у каквом правцу? којим путем? — Станко, куда се шеташ? Вуј. Куд ми вас неста, ви очи чарне? Ант. 2. б. покр. у каквом месту, где. — Дође јој напамет онај мрки морнар ... — куд је сад он и је ли се оженио ? Пип. Куд сте били с пушкама? Дом. в. у узвичним реченицама изражава жаљење, чуђење поводом чега: камо, на коју страну. — Куд ће од срамоте, шта ће свет да рекне кад чује! БК 1906. г. на коме месту и у које време, где и када, како. — Да играмо у једну кајгану од осам јаја! — Море, куд се па у кајгану играло! Срем. д. у што, на што. — Еј Пантелеју ... куд си профућкао живот! Моск. ђ. зашто. — Та — пристајемо, пристајемо — куд нећемо! Ђал. е. у реторском питању кад се очекује негативан одговор: зар, је ли могуће. — Куд ћете већег ужитка за мене! Креш. ж. како, на који начин.—Ви сте млади, а он старац — куд ће он моћи љубити иначе неголи што купац љуби своје злато! Ђал. Питуљицу си опет смазао — викала је ... кухарица — куд час прије! Сим. 2. а. истиче супротност: камоли, некмоли. — Узео бих ја њу да је ћорава, а куд не овако, још држећу, згодну жену. Сим. б. истиче одрицање, сумњу: како. — Куда ћеш се, брате, борити с Марком живим, а камоли још кад је вампир! Дом. Куд би он потрошио ту цркавицу коју је још из села понео да му се у невољи нађе. Рад. Д. 3. неодређено: у било које место, на било коју страну, некамо. — Пошли су да се склоне куда, гдје их нитко неће наћи. Вј. 1957. Бели играч је принуђен да узме коња јер нема куд краљицом. Шах 1. 4. уз компаратив прилога и придева: много, неупоредиво. — Што жалих, с брата ми се куд више ражали. Ботић. Његова се жена поче да осмејкује ... а и ми остали, и ми смо били расположенији, куда расположенији. Вукић. 5. (у корелацији с »туд«) заст. како-тако. — Жупанија ријечка увиђа куд нужду туд и тешкоћу тога препорођења. Старч. 6. у односном значењу у служби везника који везује зависну реченицу у којој се изриче а. место: тамо где. — Закласа раж и јечам, а кукуруз, особито куд полије вода, зрновит у вис потече. Буд. Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли. Дуч. б. правац: камо. — Глупо је да се овде сачекујемо, у сумњивој крчми куд сваки час навраћају жандари. Поп. Ј. Ошине коња, те ... они полете к лађама ... куд оба жељеше. М-И. Људи су као овце: куда ован, туда и цело стадо. Моск. в. досег, удаљеност: докле. — Били смо насред степе, гдје нисмо, куд је око допирало, видјели ништа друго него траву. Јанке. г. упозорава да је оно што ће се изрећи главном реченицом супротно или много веће од онога што се изриче реченицом с »куд«. — Куд је био већ љут, то га је још већма наљутило. Кол.