ку̏кавац

кукавац

Стална адреса

Лема

кукавац

Извор

том 3, стр. 111, редослед 7

1.
(често с атрибутима: црни, сињи) онај који својим стањем изазива сажаљење, кукаван, јадан, бедан човек.
с — средњи род
— Славонац је постао кукавац и сиромах, откако му забранише и затворише Шуму.
Коз. Ј.
О боже, помози мени, црном кукавцу!
Радул.
Јао, кукавче сињи, па ти си бос?
Ћос. Д.
2.
плашљивац, страшљивац, кукавица; морално слаб човек.
— То је јунак, а сви други кукавци су били!
Хар.
Смрт престаје бити онај ... непријатељ који нагони страх у срце и ствара од људи дрхтавце и кукавце.
Прод.

Изворни текст (OCR)

ку̏кавац, -а̄вца м 1. (често с атрибутима: црни, сињи) онај који својим стањем изазива сажаљење, кукаван, јадан, бедан човек. — Славонац је постао кукавац и сиромах, откако му забранише и затворише Шуму. Коз. Ј. О боже, помози мени, црном кукавцу! Радул. Јао, кукавче сињи, па ти си бос? Ћос. Д. 2. плашљивац, страшљивац, кукавица; морално слаб човек. — То је јунак, а сви други кукавци су били! Хар. Смрт престаје бити онај ... непријатељ који нагони страх у срце и ствара од људи дрхтавце и кукавце. Прод.