ку̏ка
кука
Лема
кука
Извор
том 3, стр. 111, редослед 3
- 1.а.
(дат. -ки) клин (обично метални) са заврнутим крајем о који се може нешто обесити.
— Месар је обесио на куку половицу телета.
Слаже по пет капута на једну куку од чивилука. Б 1959. фиг. Отац је био онај кривац, она кука, која се забола баш у срце.
- 1.б.
оно што је својим обликом слично таквом клину, што је криво, повијено.
— Учини ми се да му је тај ... смијех још више приближио кУ́ку ноздрвастог носа ... бради.
- 2.а.
направа у облику шипке са завинутим једним крајем да се нешто зак(в)ачи и привуче.
— По Григоријевој наредби становници ... свукли су кукама и чакљама сто четрдесет седам исечених црвеноармејаца у једну јаму. Моск. фиr. Осјећао сам у срцу куку која ме је вукла натраr.
- 2.б.
удица.
— Они су врљали вазда по отоку ловећи рибу кукама свинутима.
- 2.в.
завинута ручка на штапу.
— lllrаnове је поредао управо мајсторски, заплео им куке.
У руци чобански вишњевац ... с куком на крају сребрном.
- 3.
будак, пијук.
— Наши стари су куком и мотиком ... чували своје име и народност.
Копали стрмен сељаци и крчили кукама голет.
- 4.
мн. нечитко, невешто и немарно написана счова.
— Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке капетан новом практиканту].
Дете је предано тонуло у тајанствени свет кука и поrеза.
- 5.а.
вилина метла, шпаргла.
botany— У плотовима израсле купине и трње и драче, а између њих провирују својим савијеним главицама куке.
- 5.в.
бљушт. Сим. Реч.
Фразе
дићи на кога куку и мотику употребити у борби против кога сва могућа средства; дигла се, устала је ~ и мотика дигло се на оружје све; одбацивати куке на откуке нар. избегавати прави одговор. — Не одбацуј куке на от-
Изворни текст (OCR)
ку̏ка ж (дат. -ки) 1. а. клин (обично метални) са заврнутим крајем о који се може нешто обесити. — Месар је обесио на куку половицу телета. Донч. Слаже по пет капута на једну куку од чивилука. Б 1959. фиг. Отац је био онај кривац, она кука, која се забола баш у срце. Бен. б. оно што је својим обликом слично таквом клину, што је криво, повијено. — Учини ми се да му је тај ... смијех још више приближио кУ́ку ноздрвастог носа ... бради. Кул. 2. а. направа у облику шипке са завинутим једним крајем да се нешто зак(в)ачи и привуче. — По Григоријевој наредби становници ... свукли су кукама и чакљама сто четрдесет седам исечених црвеноармејаца у једну јаму. Моск. фиr. Осјећао сам у срцу куку која ме је вукла натраr. Шкреб. б. удица. — Они су врљали вазда по отоку ловећи рибу кукама свинутима. М-И. в. завинута ручка на штапу. — lllrаnове је поредао управо мајсторски, заплео им куке. Матош. У руци чобански вишњевац ... с куком на крају сребрном. Чипл. 3. будак, пијук. — Наши стари су куком и мотиком ... чували своје име и народност. Ад. Копали стрмен сељаци и крчили кукама голет. Наз. 4. мн. нечитко, невешто и немарно написана счова. — Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке капетан новом практиканту]. Глиш. Дете је предано тонуло у тајанствени свет кука и поrеза. Бан. 5. бот. а. вилина метла, шпаргла. — У плотовима израсле купине и трње и драче, а између њих провирују својим савијеним главицама куке. О-А. б. в. бљушт. Сим. Реч.