ку́ла

кула

Лема

кула

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 116, редослед 25

1.а.
високо, уско здање, обично округлог или четвртастог облика, које стоји одвојено или као део веће грађевине, тврђаве: стражарска ~, ватрогасна ~.
— фиr. Животе мој тешки, варљиви и празни, ти си само ... кула фраза̑ био.
Наз.
Затварао се у своју мисаону кулу. носити се за нечим нереалним, обмањивати се, уздати се у нешто без основа; ~ од карата нешто слабо, несолидно, што нема никаквог ослонца; ~ свет(л)иља а) светионик; б) фиг. носилац прогреса, просвећености; путоказ.
— Матица је била кула светиља целоме народу. Петр. В.; обећавати куле и градове (златне куле) обећавати нешто што се не може испунити; сахат-ку ла кула са сатом; затворити се у ку лу од слонове кости, живети у ку ли од слонове кости потпуно се изоловати.

Изворни текст (OCR)

ку́ла ж тур. 1. а. високо, уско здање, обично округлог или четвртастог облика, које стоји одвојено или као део веће грађевине, тврђаве: стражарска ~, ватрогасна ~. — фиr. Животе мој тешки, варљиви и празни, ти си само ... кула фраза̑ био. Наз. Затварао се у своју мисаону кулу. носити се за нечим нереалним, обмањивати се, уздати се у нешто без основа; ~ од карата нешто слабо, несолидно, што нема никаквог ослонца; ~ свет(л)иља а) светионик; б) фиг. носилац прогреса, просвећености; путоказ. — Матица је била кула светиља целоме народу. Петр. В.; обећавати куле и градове (златне куле) обећавати нешто што се не може испунити; сахат-ку ла кула са сатом; затворити се у ку лу од слонове кости, живети у ку ли од слонове кости потпуно се изоловати.