Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̀лучити

несврштом 3, стр. 120

ку̀лучити

кулучити

Лема

кулучити

Извор

том 3, стр. 120, редослед 10

  1. а.

    радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду.

    — Од тихе раднице, која је почела као под неком срамотом да кулучи, постаде сарадник кога цене, кога за савет питају.
    Сек.
    Нема никога да обради поља, а некмоли да кУлучи.
    Бен.
  2. б.

    фиг. тешко и напорно радити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Песници су кулучили и били свесни тога да кулуче.
    Михиз
    На својој земљи кулучимо цијеле године од звијезде до звијезде.
Изворни текст (OCR)
ку̀лучити, -ӣм несврш. а. радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду. — Од тихе раднице, која је почела као под неком срамотом да кулучи, постаде сарадник кога цене, кога за савет питају. Сек. Нема никога да обради поља, а некмоли да кУлучи. Бен. б. фиг. тешко и напорно радити. — Песници су кулучили и били свесни тога да кулуче. Михиз. На својој земљи кулучимо цијеле године од звијезде до звијезде.