Одредница

ку́ма

жтом 3, стр. 121

ку́ма

кума

Лема

кума

Извор

том 3, стр. 121, редослед 2

  1. 1.

    (вок. ку̂мо) женска особа кум; кумова жена.

    вок. — вокатив
  2. 2.

    куга. Р-К Реч.

    euphemism
    еуф. — еуфемизам
Изворни текст (OCR)
ку́ма ж (вок. ку̂мо) 1. женска особа кум; кумова жена. 2. еуф. куга. Р-К Реч.