ку́ма
кума
Лема
кума
Извор
том 3, стр. 121, редослед 2
- 1.
(вок. ку̂мо) женска особа кум; кумова жена.
- 2.
куга. Р-К Реч.
euphemism
Изворни текст (OCR)
ку́ма ж (вок. ку̂мо) 1. женска особа кум; кумова жена. 2. еуф. куга. Р-К Реч.
Одредница
кума
кума
том 3, стр. 121, редослед 2
(вок. ку̂мо) женска особа кум; кумова жена.
куга. Р-К Реч.
ку́ма ж (вок. ку̂мо) 1. женска особа кум; кумова жена. 2. еуф. куга. Р-К Реч.