ку́мити
кумити
Лема
кумити
Извор
том 3, стр. 121, редослед 27
- 1.
звати, именовати за кума.
— Кума кумим млада Маријана.
- 2.
молити заклињући кумством; усрдно молити, преклињати.
— Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачкога, него навијек лети, куми и узајмљује по селу.
Она ће ићи, молити и кумити свакога да му да каква посла, заслужбе.у̏
Фразе
~ богом, здрављем заклињати богом, здрављем. — Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико. Нуш. Кумим вас здрављем да ме не оставите на ноћној роси.
Пододреднице
уз. повр. ступати у кумовске односе. — Зар се нису многима већ и очеви познавали, и заједно киријали, и кумили се? Петр. В
Изворни текст (OCR)
ку́мити, ку̑мӣм несврш. 1. звати, именовати за кума. — Кума кумим млада Маријана. НП Вук. 2. молити заклињући кумством; усрдно молити, преклињати. — Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачкога, него навијек лети, куми и узајмљује по селу. Ћоп. Она ће ићи, молити и кумити свакога да му да каква посла, заслужбе.у̏ Мул.