ку̀мић

кумић

кумић

том 3, стр. 122, редослед 1

1.
дем. и хип. од кум.
дем. — деминутив, деминутивнохип. — хипокористика, одмила
2.
в. кумче.
— Ваљало му да привенча неког кумића кога је ... крстио јо кад се ... враћао из светског рата.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

ку̀мић м 1. дем. и хип. од кум. 2. в. кумче. — Ваљало му да привенча неког кумића кога је ... крстио јо кад се ... враћао из светског рата. Рад. Д.