ку̑м
кум QA: medium
Лема
кум
Извор
том 3, стр. 120, редослед 22
- 1.а.
(мн. ку̏мови) код хришћанских народа онај који држи дете на крштењу као сведок и заступник родитеља; онај који даје име новорођенчету: крштени ~.
- 1.б.
сведок на кризми: кризмани, фирмани
- 1.в.
сведок при венчању: венчани ~. Г. сведок код спуштања са бродоградилишта новог брода у море.
Он је на крају у својству кума дао броду име »Сплит«. Пол. 1958.
- 2.
фиг. онај који је својим саветом или својом помоћу суделовао при стварању какве основе или плана (обично у рђавом смислу).
Који је ту свети Петар опет кумом био? Шен. Могу вам доставити ... да се на вас спрема ... напад ... због тобожње провизије при последњем општинском зајму, којем сте били кум. Каш.
- 3.
нар. а. у фамилијарном обраћању старијем мушкарцу; Циганин чергар.
Редак је чергар ... који не зна и ковати, зато иХ сељаци највише и титулишу: мајсторе, а у доброј вољи: куме. Јакш. Ђ. б. побратим. Деан. Рј.
Фразе
дебели ~ нар. главни сведок при венчању; шишани ~ етн. добар пријатељ који је извршио прво шишање мушког детета.
Изворни текст (OCR)
ку̑м м (мн. ку̏мови) 1. а. код хришћанских народа онај који држи дете на крштењу као сведок и заступник родитеља; онај који даје име новорођенчету: крштени ~. б. сведок на кризми: кризмани, фирмани