Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̀ница

жтом 3, стр. 124

ку̀ница

куница

Лема

куница

Извор

том 3, стр. 124, редослед 5

  1. 1.а.

    дем. од куна.

    дем. — деминутив, деминутивно
  2. 1.б.

    куна (1)

  3. 2.

    капа од куниног крзна.

    бот. — ботаника
    — Нахерио бјелокапу куницу на ухо.
    Шен.
  4. 3.в.

    спориш, хајдучка трава. Сим. Реч.

  5. 3.б.

    биљка из пор. трава Аlоресurus.

    пор. — породица, породично
    — Нико није умео осушити липов цвет ни сачувати иву-траву, кантарион и куницу као фра Лука.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
ку̀ница ж 1. а. дем. од куна. б. куна (1). 2. капа од куниног крзна. — Нахерио бјелокапу куницу на ухо. Шен. 3. бот. а. в. спориш, хајдучка трава. Сим. Реч. б. биљка из пор. трава Аlоресurus. — Нико није умео осушити липов цвет ни сачувати иву-траву, кантарион и куницу као фра Лука. Андр. И.