ку̑п

куп

Лема

куп

Извор

том 3, стр. 124, редослед 29

1.
(лок. ку́пу) купња, куповина.
лок. — локатив
— Невјеста се ... стицала купом или отмицом.
Шиш.
Да сад хоће, развргла бих куп. Сад би се нашао и бољи купац.
Драж.
2.
купљен предмет. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)

ку̑п м (лок. ку́пу) 1. купња, куповина. — Невјеста се ... стицала купом или отмицом. Шиш. Да сад хоће, развргла бих куп. Сад би се нашао и бољи купац. Драж. 2. купљен предмет. Бак. Реч.